Čista energija za sigurnu budućnost čovečanstva

Da li je idealna slika srpske energetske budućnosti vetar, sunce, voda ili ugalj? I koliko će nas koštati struja kada budemo morali da plaćamo taksu za emisije ugljen-dioksida i da li ugalj, ma koliko bio nepopularan zbog ekologije, može tek tako da se zameni zelenom energijom (suncem danju, vetrom s vremena na vreme i vodom, čiji nivo zbog sve većih suša i promene klime može da padne na minimum)? Dakle, šta je energetska budućnost Srbije i šta treba uraditi da bi se na minimum sveo „ad hok” uvoz električne energije?

Budući energetski miks zasnovan isključivo na domaćim resursima (voda, vetar, sunce, biomasa, geotermalni potencijal, energija otpada…), sa razvijenim tehnologijama skladištenja energije (reverzibilne hidroelektrane, baterijske elektrane, upravljanje potražnjom…) i sa široko razvijenim tehnologijama za primenu zelenog vodonika nije idealizovana slika energetske budućnosti, već obećavajuća tehnološka realnost.

Srbija i dalje veoma zavisi od rezervi lignita, čija je eksploatacija sve složenija. Izgledi za osetnije poboljšanje stanja u rudarskom sektoru nisu verovatni i praktično se očekuje da se sa uvođenjem kopa „Radljevo” dostigne proizvodnja uglja dovoljna za postojeće termoenergetske kapacitete. Dakle, izgledi za brzo napuštanje uglja su nerealni, ali preovlađuje saznanje da je postupno gašenje starih termoenergetskih kapaciteta uz izgradnju novih zamenskih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije OIE (koji su adekvatni i po snazi i po energiji) neminovnost, navodi se u publikaciji „Elektroenergetika Srbije 2024” autora prof. Nikole Rajakovića sa Elektrotehničkog fakulteta i dr Ilije Batasa Bjelića, višeg naučnog saradnika Instituta tehničkih nauka SANU.

– Važno je ukazati da glavni fokus aktivnosti u sektoru ne treba da bude što duže održavanje postojećeg načina proizvodnje i zavisnosti od lignita, već upravo iskorak ka novim tehnologijama za proizvodnju iz OIE podržanim izgradnjom skladišta energije i sveukupnom digitalizacijom. Koncept da su resursi lignita nešto što Srbija ima na raspolaganju i da je najbolji način da se oni koriste sada i na ovaj način treba zameniti konceptom da nismo mi kao generacija pozvani da sav raspoloživi ugalj iskoristimo. Svi su izgledi da će generacije iza nas to znati na bolji način da urade – navode autori.

S druge strane proizvodni miks, u kome je učešće lignita veće nego u većini zemalja regiona i daleko iznad proseka Evropske unije, ima za posledicu više emisije po kilovat-času i daleko veću osetljivost na kvarove stare opreme u termoenergetskom sektoru. Udeo obnovljivih izvora energije OIE (34–38 odsto u poslednje tri godine, zavisno od hidrologije) izgleda zadovoljavajuće na papiru, ali je taj udeo uglavnom iz velikih hidroelektrana, dok savremene vetro i solarne elektrane tek uzimaju zamah i još nemaju težinu kao u Grčkoj, Rumuniji.