ENERGETIKA 2026
DOSTAVA APSTRAKATA …………………………………………………..19. decembar 2025.
OBAVEŠTENJE O PRIHVATANJU ABSTRAKATA………………………….16. januar 2026.
DOSTAVA RADOVA ZA RECENZIJU………………………………………….28. februar 2026.
OBAVEŠTENJE O RECENZIJI I PRIHVATANJU RADOVA ………………… 20. mart 2026.
UPLATA AUTORSKIH KOTIZACIJA …………………………………………….. 27. mart 2026.
Prof. dr Nikola Rajaković
Prof. dr Nikola Rajaković je decenijama predavao predmete iz elektroenergetskih sistema na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Bio je predsednik Upravnog odbora JP Elektroprivreda Srbije i državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, konsultant Svetske banke i rukovodilac brojnih projekata iz elektroenergetike kao i mentor mnogih doktorskih disertacija.
Aktuelni je predsednik Saveza energetičara u Srbiji od 2004. godine , vodeće stručne organizacije u energetici, i konsultant na energetskim projektima, dominantno na projektima obnovljivih izvora energije.
Dušan Živković
Dušan Živković je inženjer elektrotehnike sa višedecenijskim radnim iskustvom, kako na rukovodećim pozicijama, tako i na poslovima investicija, finansiranja, inženjeringa, projektovanja energetskih sistema, sistema za upravljanje i njihovoj implementaciji u „Elektroprivredi Srbije“. Na čelu je Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije“ od juna 2023, a od juna 2024. godine je generalni direktor najveće energetske kompanije u Srbiji i regionu.
Profesionalnu karijeru započeo je u „Jugel Inženjeringu“ na poslovima izgradnje Nacionalnog Dispečerskog Centra. Dve decenije radio je i rukovodio poslovima investicija, obnovljivih izvora energije i razvojem proizvodnih kapaciteta u okviru EPS, a zatim i rukovodio Sektorom za obnovljive izvore energije u distributivnoj mreži. Aktivno je učestvovao u pripremi dugoročnih planova investicija i razvoja, kao i u brojnim projektima revitalizacija opreme na površinskim kopovima, termoelektranama, hidroelektranama, prenosnoj i distributivnoj mreži, projektima zaštite životne sredine, razvoja OIE i energetske efikasnosti. Deo karijere posvetio je i uvođenju pametnih merenja na distributivnom nivou, stvarajući uslove za značajnije učešće OIE, ali i uvođenje nekih novih tehnologija u srpsku energetiku.
PANEL 1 -KAKO DO „ZELENOG“ REGIONA – NOVI OIE PROJEKTI, ŠANSE DEKARBONIZACIJE
MODERATOR
Danijela Isailović
Danijela Isailović je menadžerka Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE Srbija), poslovne asocijacije osnovane 2021. uz podršku EBRD. Udruženje OIE Srbija danas ima 60 članova koji proizvode više od 90% električne energije u Srbiji.
Danijela se više od deceniju bavi razvojem vetroelektrana u Srbiji i aktivno je učestvovala u razvoju i realizaciji vetroelektrana Alibunar, Malibunar, Kovačica i Plandište. Specijalista je za odnose sa državnim institucijama, javne politike i korporativne komunikacije.
Kao učesnik i govornik na brojnim domaćim i međunarodnim konferencijama, doprinosi razvoju i promociji sektora obnovljivih izvora energije. Pre ulaska u svet zelene energije bavila se novinarstvom i radila međunarodne projekte.
Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
PANELISTA
Sanel Buljubašić
Sanel Buljubašić, generalni direktor Elektroprivrede Bosne i Hercegovine, rođen je 1976. godine u Tuzli. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Tuzli 2000. godine, gde je i magistrirao 2007. godine, te 2017. godine odbranio doktorsku disertaciju.
Prvo zaposlenje stekao je 2000. godine, kao profesor mašinske grupe predmeta u JU SMŠ Srebrenik. U JP Vodovod i kanalizacija Srebrenik bio je pomoćnik direktora za tehničke poslove u periodu od 2002. do 2012. godine, te od 2014. do 2020. godine.
Od 2012. do 2014. godine obavljao je funkciju načelnika Općine Srebrenik.
Obavljao je funkciju člana Nadzornog odbora JP Elektroprivreda BiH d. d. – Sarajevo u periodu od 2011. do 2012. godine. Učesnik je brojnih poslovnih edukacija i autor velikog broja stručnih radova.
PANELISTA
Milutin Đukanović
Milutin Đukanović rođen je 22.09.1963. godine u Nikšiću gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Podgorici.
Od 1992. do 2012. bio je zaposlen u Elektroprivredi AD Nikšić, i to na sledećim pozicijama: programer IS (1992-1995), projektant u službi za IS (1995-1996), projektant specijalista u službi za IS (1997-2006), šef službe za projektovanje i programiranje (2006-2010), rukovodilac Sektora za razvoj i implementaciju poslovnih rešenja (2010-2012) i koordinator za uvođenje novog sistema obračuna i naplate električne energije – Billing system (2011-2012).
Bio je poslanik u Skupštini Crne Gore od 2012. do 2020. godine. Od 2012. do 2016. godine bio je član Odbora za ekonomiju, budžet i finansije i član komisije za kontrolu postupaka privatizacije, kao i član Administrativnog odbora od 2016. do 2020. godine. Bio je predsednik Poslaničkog kluba Demokratskog fronta od 2015. do 2020. godine. Od 2003. do 2011. godine bio je predsednik OO Nikšić Nove srpske demokratije, a od 2009. je na funkciji predsednika Izvršnog odbora Nove srpske demokratije, gde je bio i član predsedništva. Bio je odbornik u SO Nikšić u dva saziva.
PANELISTA
Luka Petrović
Luka Petrović je rođen 18.10.1973. godine u Trebinju, gde je završio osnovnu i srednju školu. U Vojsku Republike Srpske odlazi 01.06.1992. godine, sa nepunih 19 godina, a nakon dobijanja dozvole od Ministarstva odbrane, krajem 1993. godine odlazi na Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Redovne studije na fakultetu, kao i postdiplomske, završava u redovnom roku sa visokom prosečnom ocenom. Zapošljava se na Fakultetu za proizvodnju i menadžment u Trebinju, gde sedam godina obavlja posao asistenta na predmetima mašinske struke. Kao mlad i perspektivan inženjer počinje da radi i u Hidroelektranama na Trebišnjici, gde dobija funkciju rukovodioca tehničkog sektora, pa potom i rukovodioca sektora investicija.
Na opštim izborima 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u NS RS.Na lokalnim izborima 2016. godine izabran je za gradonačelnika Grada Trebinja. Na funkciju v. d. generalnog direktora ERS izabran je 16.11.2018.godine.
PANELISTA
Aleksandar Jakovljević
Aleksandar Jakovljević je magistrirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu, na kojem je prethodno stekao zvanje diplomiranog mašinskog inženjera. Od 1998. godine je zaposlen u „Elektroprivredi Srbije“ u kojoj je postao deo tima Direkcije za strategiju i investicije. Od 2007. do jula 2024. godine kao direktor Sektora za strategiju između ostalog koordinisao je pripremu strategije, srednjoročnih i dugoročnih planova razvoja kompanije, kao i razvoja investicionih projekata.
Sa snažnim analitičkim veštinama, usmeren na postizanje rezultata i ciljeva i više od 25 godina iskustva u oblasti elektroenergetike, tokom karijere uspešno je upravljao različitim projektima i multifunkcionalnim timovima. Aktivno je učestvovao u izradi strateških dokumenata Republike Srbije u oblasti energetike. Kao član delegacije za bilateralni skrining, svojim bogatim iskustvom i znanjem daje značajan doprinos procesu evrointegracija Srbije u oblastima energetike i zaštite životne sredine, kao i klimatskih promena.
PANEL 2 -FINASIJSKI IZAZOVI ENERGETSKE TRANZICIJE
MODERATOR
Velimir Bešlagić
Nakon završenih osnovnih studija ekonomije u Srbiji, Velimir Bešlagić je na Češkom tehničkom univerzitetu u Pragu stekao zvanje master inženjera elektrotehnike i računarstva. Spoj ove dve oblasti odlično oslikava i njegovu karijeru, dugu više od 14 godina, koju je izgradio na specifičnom spoju tehničkog znanja i finansijske ekspertize.
Veći deo svoje karijere proveo je u najvećim svetskim konsultantskim kućama. Osam godina je proveo u okviru odeljenja za reviziju finansijskih izveštaja nakon čega je stekao zvanje licenciranog ovlašćenog revizora i postao član Komore ovlašćenih revizora Srbije (KOR).
Svoje stečeno iskustvo u okviru revizije finansijskih izveštaja najznačajnijih privrednih društava iskoristio je u razvoju strateškog savetovanja, sa posebnim osvrtom na energetski sektor što mu danas omogućava da kompleksne poslovne izazove posmatra kroz prizmu operativne efikasnosti i precizne finansijske analize.
Trenutno radi kao viši rukovodilac u okviru odeljenja strategije i razvoja u kompaniji KPMG d.o.o. Beograd. Na ovoj poziciji upravlja projektima transformacije i reorganizacije velikih privrednih sistema.
Učestvovao je u izradi strateških planova i finansijskih optimizacija za vodeće kompanije u energetskom sektoru u Srbiji, koji ostvaruju najveće poslovne prihode u ovoj oblasti kao u drugim sektorima privrede. Tokom ovih procesa rukovodio je timovima od preko 70 konsultanata, direktno sarađujući sa menadžmentom kompanija na sprovođenju ključnih promena u poslovanju kao i definisanju budućih poslovnih strategija.
PANELISTA
Aleksandar Zlatković
Doktor ekonomskih nauka u oblasti istraživanja finansiranja privrednog razvoja Zapadnog Balkana, sa više od 21 godine iskustva u finansijama i bankarstvu. Poseduje izraženu ekspertizu u projektnom finansiranju, upravljanju kreditnim rizikom, finansijskoj analizi i optimizaciji resursa. U poslednjim godinama aktivno doprinosi transformaciji energetskog sektora Srbije i sprovođenju pravedne energetske tranzicije.
Kao specijalni finansijski savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike, učestvuje u implementaciji Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INECP) i usklađivanju energetskih reformi sa ciljevima EU. Takođe deluje kao nacionalni ključni ekspert na EU projektu pravedne energetske tranzicije u Srbiji.
Kao ekonomski savetnik ministra, vodi strateški finansijski nadzor i pruža podršku u pripremi i realizaciji investicija u energetsku infrastrukturu, uz snažno povezivanje javnih politika, finansijskih instrumenata i ciljeva održivosti.
Učestvovao je u realizaciji ključnih, strateških (kapitalnih) projekata, uključujući razvoj solarnih kapaciteta snage 1 GW sa baterijskim skladištem, uvođenje zelenog budžetiranja u Srbiji, kao i u pregovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama i komercijalnim bankama. Pruža podršku realizaciji kapitalnih projekata kao što je RHE Bistrica, kao i pripremi budućih projekata u okviru NEPIO (nuklearni program). Aktivno učestvuje u više strateških inicijativa u oblasti energetike, finansija i održivog razvoja.
PANELISTA
Bodin Bulatović
Bodin Bulatović je šef IFC kancelarije u Beogradu. Odgovoran je za strateško usmeravanje i implementaciju obimnog portfolija proizvoda i usluga IFC-a na domaćem tržištu.
Sa više od deset godina iskustva u strukturiranju i finansiranju kompleksnih, transformativnih transakcija širom Evrope i Centralne Azije, Bodin poseduje dokazanu sposobnost kreiranja inovativnih finansijskih rešenja i unapređenja tržišnih kapaciteta.
Nosilac je prestižne CFA licence, a tečno govori engleski, nemački, francuski i srpsko-hrvatski jezik.
PANELISTA
Milan Laković
Izvršni direktor za poslove finansija Akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbije“ Milan Laković diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univeziteta u Beogradu.
Karijeru je započeo u „Elektroprivredi Srbije” u Službi kredita i investicija, a potom je obavljao poslove Internog revizora u Sektoru za internu reviziju. U ogranku „Termoelektrane kopovi Kostolac“ od 2016. godine obavljao je funkciju finansijskog direktora, a u martu 2022. godine imenovan je za izvršnog direktora za poslove finansija u EPS.
Tečno govori engleski jezik. Oženjen je i otac jednog deteta.
PANELISTA
Nikola Stamenković
Nikola Stamenković je član Izvršnog odbora Erste Banke Srbija, zadužen za korporejt i finansijska tržišta, od oktobra 2022. godine. Nakon što je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, karijeru je započeo u UniCredit banci Srbija gde je obavljao različite funkcije u oblasti tržišta i investicionog bankarstva.
Erste Banci Srbija se pridružio 2010. godine, prvo kao rukovodilac Direkcije velikih klijenata u okviru Sektora poslova sa pravnim licima, da bi tri godine kasnije počeo da upravlja Sektorom sa pozicije direktora. Dok je bio na čelu Sektora, rang Banke u korporativnom smislu je značajno unapređen, uz kontinuirano unapređenje motivacije, poslovne kulture i postizanje potpunog organskog rasta.
PANELISTA
Zdravko Dragaš
Zdravko Dragaš, izvršni direktor Elektroprivrede Crne Gore, rođen je 1972. godine u Podgorici. Završio je Elektrotehnički fakultet Univerziteta Crne Gore, član je Inženjerske komore Crne Gore i poseduje više od dvadeset godina iskustva u energetskom sektoru.
Profesionalnu karijeru započeo je 2000. godine kao projekt menadžer i izvršni direktor u više privrednih društava.
Osnivač je i vlasnik kompanije CEMA iz Podgorice, specijalizovane za projektovanje, izvođenje i nadzor građevinsko-instalaterskih radova.
PANEL 3 – OTVORENA VRATA ZA VEŠTAČKU INTELIGENCIJU U ELEKTROENERGETICI
MODERATOR
Aleksandar Rikalović
Profesor Aleksandar Rikalović je redovni profesor na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i naučni savetnik na Istraživačko-razvojnom institutu za veštačku inteligenciju Srbije. Gostujući je profesor na Departmanu za informatiku Univerziteta u Milanu, Italija. Član je stručnog veća Univerzitetskog centra za digitalnu transformaciju proizvodnih i logističkih sistema i član je IEEE udruženja.
Osnovne i master studije završio je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na Departmanu za grafičko inženjerstvo i dizajn. Doktorske studije završio je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment. Postdoktorske studije završio je na Departmanu za informatiku Univerziteta u Milanu u Italiji. Tokom karijere stručno se usavršavao na više univerziteta, uključujući Departman za mehatroniku i robotiku Tehnološkog univerziteta u Beču (Austrija), Departman za matematiku, prirodne i ekonomske nauke Univerziteta u Ulmu (Nemačka), Departman za kompjuterske nauke Univerziteta Zapadne Bohemije u Plzenu (Češka), kao i Departman za primenjenu informatiku Tehnološkog univerziteta u Kaunasu (Litvanija). Usavršavao se na Akademiji za međunarodni biznis u Pekingu (Kina) na seminaru „Veštačka inteligencija i njene poslovne primene”, kao i u vodećim svetskim kompanijama sa kojima aktivno sarađuje.
Profesor Rikalović učestvuje u realizaciji nastave na osnovnim, master i doktorskim akademskim studijama na studijskim programima: industrijsko inženjerstvo, inženjerski menadžment i informaciona bezbednost. Njegov naučnoistraživački rad usmeren je na inteligentne sisteme za podršku odlučivanju, razvoj pametnih fabrika, kao i na rešenja zasnovana na konceptima Industrije 4.0 i 5.0. Objavio je više od 80 naučnih radova u međunarodnim časopisima i zbornicima konferencija, autor je i koautor više udžbenika i aktivan recenzent u vodećim međunarodnim naučnim časopisima. Aktivno učestvuje u međunarodnim naučnoistraživačkim projektima i projektima saradnje sa privredom. Oženjen je i otac je četvoro dece.
PANELISTA
Bojan Papić
Bojan Papić od 1993. godine radi Institutu Mihajlo Pupin, a od decembra 2022. godine je direktor preduzeća Automatika u okviru Instituta Mihajlo Pupin.
Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1990. godine, a po završetku studija, predavao je grupu predmeta iz oblasti elektronike u Elektrotehničkoj školi Nikola Tesla. Karijeru je započeo kao razvojni inženjer, potom je bio rukovodilac odeljenja za inženjering i pomoćnik direktora IMP Automatika.
Tokom karijere učestvovao je u razvoju i implementaciji SCADA i upravljačkih sistema u elektroenergetici. Bio je uključen u projekte modernizacije i automatizacije hidroelektrana, termoelektrana i trafostanica u regionu. Bojan Papić je radio na razvoju i primeni naprednih komunikacionih i upravljačkih rešenja, uključujući optičke mreže i distribuirane sisteme upravljanja. Rukovodio je projektom prvog domaćeg merno-regulacionog sistema, koji je ugrađen u TE „Morava“. Bio je rukovodilac na projektima rekonstrukcije MRU sistema na blokovima A1 i A2 u TE „Nikola Tesla“, kao i bloku B2 TE „Kostolac“. Tim na čijem je čelu uspešno je realizovao projekat ugradnje novog upravljačkog sistema na agregatu 10 u HE „Đerdap 2“, dok je uporedo bio vođa projekta ugradnje prvog upravljačkog sistema na agregatu 6 u HE „Đerdap 1“.
Koordinirao je i razvoj domaćih tehnoloških rešenja u Institutu Mihajlo Pupin. Kao pomoćnik direktora, aktivno je učestvovao u projektima Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja, uključujući razvoj regulatora parnih turbina i sistem za optimizaciju rada termoblokova snage veće od 200 megavata. Pokrenuo je i razvijao druge projekte iz oblasti prenosa i distribucije električne energije, kao i obnovljivih izvora energije.
Dobitnik je nagrade Instituta Mihajlo Pupin za izvanredne stručne rezultate u radu na projektima revitalizacije sistema upravljanja i regulacije elektroenergetskih postrojenja 2004. godine, kao i nagrade fondacije Nikola Tesla za vrhunsko inženjersko tehničko-tehnološko ostvarenje 2011. godine. Autor je značajnog broja stručnih radova i tehničkih rešenja.
PANELISTA
Danilo Savić
Danilo Savić je od osnivanja 2020. godine direktor kompanije Data Cloud Technology d.o.o. Kragujevac, koja posluje sa komercijalnim korisnicima u okviru Državnog data centra u Kragujevcu i pozicionirana je kao jedan od lidera digitalne transformacije u Srbiji i regionu. Pod njegovim liderstvom, kompanija je razvila i pruža visoko pouzdane usluge kolokacije, cloud-a i sajber bezbednosti, uz primenu međunarodnih standarda i relevantnih sertifikata. Među klijentima i partnerima nalaze se Oracle, Huawei, Microsoft, Comtrade, Banka Poštanska štedionica i druge vodeće domaće i međunarodne kompanije. Aktivno učestvuje u projektima koji doprinose unapređenju nacionalne digitalne infrastrukture, razvoju veštačke inteligencije i inovacija.
Rođen je 1974. godine u Kragujevcu, gde je završio osnovnu i srednju školu, a potom i diplomirao na Mašinskom fakultetu. Trenutno je doktorand na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu.
Nakon diplomiranja se zaposlio u Unior Components (ex. Zastava Alati) gde je, nakon završenih specijalizovanih međunarodnih obuka iz oblasti informacionih tehnologija, obavljao poslove inženjera i rukovodioca službe za informacione tehnologije.
Od 2002. godine je započeo rad u Direktnoj banci (ex. Credy, KBM) na poslovima iz oblasti informacionih tehnologija. Nakon više operativnih funkcija u banci, rukovodio je Sektorom informacionih i komunikacionih tehnologija više od osam godina, a obavljao je i poslove v. d. Izvršnog direktora sektora podrške. U dva navrata je obavljao funkciju člana odbora za informacione tehnologije i odbora za digitalno bankarstvo pri Udruženju banaka Srbije.
Od 2016. godine je zaposlen u JSP „Kragujevac“ na poslovima direktora sektora informacionih i komunikacionih tehnologija i sektora objedinjene naplate i informacionih tehnologija, a nakon toga je obavljao funkciju člana Gradskog veća za IKT, eUpravu i Pametan grad.
PANELISTA
Katarina Andrejević
Katarina Andrejević je završila master akademske studije na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Profesionalno angažovanje započela je kao projektant na izradi sistema mobilne telefonije.
Kao jedan od kandidata na konkursu „110 najboljih“, karijeru nastavlja 2012. godine, u „Elektroprivredi Srbije“ na poziciji inženjera telekomunikacija, dalje radeći na poslovima administracije, nadgledanja i održavanja komunikacione opreme i mrežnih servisa. Uspešno je upravljala različitim timovima rukovodeći Službom za infrastrukturu, odnosno Sektorom za IKT infrastrukturu, u cilju obezbeđivanja neometanog rada Data centar i mrežne infrastrukture neophodne za funkcionisanje različitih softvera za podršku trgovini i proizvodnji električne energije i uglja, ERP, Billing i DMS sistema.
Aktivno je učestvovala u brojnim profesionalnim obukama i procesima implementacije, unapređenja i konsolidacije IT poslova u EPS AD, kao i u procesu transformacije. Udata je i majka je dvoje dece. Tečno govori engleski jezik.
PANELISTA
Mileta Žarković
Dr Mileta Žarković je 2018. godine doktorirao na Univerzitetu u Beogradu – Elektrotehničkom fakultetu na temu „Monitoring i dijagnostika razvodnog postrojenja na bazi fazi modela stanja visokonaponske opreme“. Od 2011. godine radi na Elektrotehničkom fakultetu i angažovan je na brojnim predmetima na osnovnim, master i doktorskim studijama.
Od 2020. godine predaje i na Vojnoj akademiji Univerziteta odbrane. Trenutno radi kao vanredni profesor, i rukovodilac Laboratorije za Visoki napon i centra Monitoring i dijagnostiku na Katedri za Elektroenergetske sisteme. Višegodišnji je predsednik STK Tehničke performanse EES-a C4 CIGRE Srbija. Član je organizacionih odbora više domaćih stručnih konferencija i međunarodne konferencije IEEE PowerTech 2023.
Učestvovao je u izradi velikog broja studija i projekata za operatore prenosnog i distributivnog elektroenergetskog sistema. Mileta je autor velikog broja radova u naučnim časopisima međunarodnog značaja sa SCI liste i konferencijama na temu primene veštačke inteligencije u elektroenergetici.
PANELISTA
Vladimir Polužanski
Dr Vladimir Polužanski je rukovodilac Kancelarije za digitalizaciju i primenu veštačke inteligencije u Elektrotehničkom institutu „Nikola Tesla“ AD Beograd, jednom od vodećih istraživačko-razvojnih instituta u oblasti elektrotehnike u regionu. Doktorirao je u oblasti veštačke inteligencije na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na modulu za softversko inženjerstvo.
Njegov rad je usmeren na primenu naprednih analitičkih metoda i veštačke inteligencije u energetici, sa posebnim fokusom na digitalizaciju elektroenergetskih sistema, prediktivno održavanje i razvoj digitalnih blizanaca. Trenutno rukovodi razvojno-istraživačkim pilot projektom novog koncepta održavanja hidroagregata za EPS AD, koji se realizuje u saradnji sa partnerima iz Sjedinjenih Američkih Država.
Učestvovao je u više komercijalnih projekata i studija u saradnji sa privredom, od kojih se izdvajaju: razvoj nadzorno-dijagnostičkog centra elektroenergetske opreme EPS AD, razvoj metoda i uređaja za akustička i električna merenja parcijalnih pražnjenja, razvoj metoda i uređaja za merenje elektromagnetnih polja, kao i razvoj uređaja za ispitivanje klase tačnosti mernih transformatora.
Sertifikovan je kao ispitivač za ISO/IEC 27001:2022 i aktivno se bavi temama informacione bezbednosti u kontekstu kritične infrastrukture. Aktivno učestvuje u SAIGE projektu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, koji se realizuje uz podršku Svetske banke i Evropske unije, sa ciljem jačanja kapaciteta za primenu inovacija i transfer tehnologija.
PANEL 4 – NOVA ENERGETSKA REALNOST – SKLADIŠTA ELEKTRIČNE ENERGIJE
MODERATOR
Prof. dr Nikola Rajaković
Prof. dr Nikola Rajaković je decenijama predavao predmete iz elektroenergetskih sistema na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Bio je predsednik Upravnog odbora JP Elektroprivreda Srbije i državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, konsultant Svetske banke i rukovodilac brojnih projekata iz elektroenergetike kao i mentor mnogih doktorskih disertacija.
Aktuelni je predsednik Saveza energetičara u Srbiji od 2004. godine , vodeće stručne organizacije u energetici, i konsultant na energetskim projektima, dominantno na projektima obnovljivih izvora energije.
PANELISTA
David Žarković
David Žarković je diplomirani inženjer elektrotehnike i od 15. avgusta 2024. godine je pomoćnik generalnog direktora za poslove upravljanja elektroenergetskim portfeljom „Elektroprivrede Srbije“.
Profesionalnu karijeru započeo je u „Elektroprivredi Srbije“ 1999. godine kao pripravnik u Direkciji za proizvodnju energije i prenos. U periodu do 2005. godine, najpre kao član, a potom i kao vođa tima PIU – Project Implementation Team EAR, sastavljenog od stručnjaka EPS-a i Evropske Agencije za Rekonstrukciju za implementaciju Projekta rehabilitacije Termoelektrana EPS-a, radio je na pripremi strategije realizacije projekta, projektnoj dokumentaciji, tenderskim procedurama i nadgledanju realizacije projekta. Nakon toga postaje deo Direkcije za trgovinu električnom energijom, u kojoj je 2010. godine imenovan za šefa službe za ugovaranje i obračun, a dve godine kasnije unapređen u direktora Sektora za trgovinu na slobodnom tržištu. Od januara do 15. avgusta 2024. godine bio je izvršni direktor za upravljanje elektroenergetskim portfeljom.
Razvija funkciju trgovine električnom energijom na berzama električne energije u zemlji i regionu, stvarajući uslove da Elektroprivreda Srbije postane punopravni član srpske, mađarske, hrvatske, slovenačke i crnogorske berze.
Bio je član je uskog tima stručnjaka ispred Direkcije za trgovinu EPS-a koja je uspešno sprovela otvaranje tržišta električne energije 2012. godine.
Predsednik je market komiteta srpske berze električne energije SEEPEX, član stručnog udruženja CIGRE Srbija – studijski komitet C5, kao i evropskog udruženja trgovaca električnom energijom EFET.
PANELISTA
Dejan Stojčevski
Rođen je 1967. godine u Beogradu, Srbija. Poseduje 30 godina profesionalnog iskustva u oblasti upravljanja elektroenergetskim sistemom i tržišta električne energije. Tokom karijere radio je u vodećim kompanijama kao što su EKC, EMS (Elektromreža Srbije – operator prenosnog sistema) i SEEPEX (Srpska berza električne energije), gde je bio angažovan na poslovima razvoja, dizajna i implementacije tržišta električne energije, kao i izrade regulatornih okvira i tržišnih politika. Njegova stručnost obuhvata balansno tržište, dan-unapred i unutardnevno tržište, Garancije porekla (GoO), koncept balansno odgovornih strana, prekogranične alokacije kapaciteta, kao i pitanja transparentnosti tržišta. Tokom svoje karijere učestvovao je u brojnim regionalnim projektima u saradnji sa elektroprivredama, operatorima prenosnih sistema i operatorima tržišta. Diplomirao je 1994. godine na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i stekao zvanje diplomiranog inženjera elektrotehnike.
PANELISTA
Marko Janković
Marko Janković, direktor za regulatorne i poslove tržišta električne energije u kompaniji CWP Europe, jedan je od pionira razvoja tržišta električne energije u Srbiji, sa više od 18 godina iskustva u energetskom sektoru. Značajnu ulogu imao je u domenu strategije razvoja tržišta, kreiranju regulatornog okvira, kao i promociji zelene energetske tranzicije.
Kao diplomirani inženjer elektrotehnike imao je dugu karijeru u Operatoru prenosnog sistema Srbije „Elektromreža Srbije“ a.d., kao i angažman u mnogim nacionalnim i međunarodnim organizacijama vezanim za tržište električne energije.
Pre dolaska u CWP Europe, bio je direktor Direkcije za tržište električne energije u EMS-u. Tokom karijere, dao je ključni doprinos uspostavljanju tržišnih procesa, izradi prvih tržišnih pravila i ostalih neophodnih zakonskih akata. Radio je sa timom na integraciji nacionalnog u regionalno i panevropsko tržište električne energije. Najvažnija dostignuća u ovom domenu jesu punopravno članstvo EMS-a u evropskoj aukcionoj platformi JAO Luxemburg, evropskoj balansnoj platformi za netovanje odstupanja IGCC, kao i evropskoj asocijacija tela za izdavanje garancija porekla AIB.
Bio je dugogodišnji član ENTSO-E Market Committee i velikog broja ENTSO-E radnih grupa, kao I član nadzornog odbora aukcione kuće JAO Luxemburg i IGCC balansne platforme. Izuzetno je ponosan na članstvo u srpskim nacionalnim komitetima za tržište CIGRE i CIRED.
Trenutno je zadužen za razvoj i primenu modela ugovora o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora (PPA), sa posebnim fokusom na optimizaciju modela korporativnih ugovora, kao i za regulatorne i druge aktivnosti u domenu tržišta električne energije. Učestvovao je u realizaciji procesa otkupa električne energije za projekte vetroelektrane Vetrozelena (300 MW) i solarne elektrane Solarina (150 MW).
PANELISTA
Miloš Kostić
Miloš Kostić je vlasnik i direktor kompanije MT-KOMEX, lidera u oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i započeo karijeru kao istraživač na projektima energetske efikasnosti.
Godine 2011. osniva SOLARIS ENERGY, realizujući prvu privatnu solarnu elektranu u Srbiji (2 MW). Njegova vizija dovela je do izgradnje najveće solarne elektrane u zemlji, DeLasol (9,9 MW), puštene u rad 2023. godine.
Pod njegovim vođstvom, MT-KOMEX je osvojio kvote na aukcijama za tržišne premije za solarne elektrane, uključujući projekte B2 Nova Sun i B2 Sunspot, koji su završeni 2024. godine.
Širenjem poslovanja, 2023. osniva MT-KOMEX BH i pokreće projekte u BiH. Dobitnik je nagrade EY Brzorastući Preduzetnik godine.
Kostić aktivno doprinosi energetskoj tranziciji i razvoju zelene energije u regionu.
PANELISTA
Željko Marković
Željko Marković je stručnjak u oblasti poslovanja elektroprivrednih preduzeća, organizacije tržišta električne energije, metodologija i cena za pristup prenosnom i distributivnom sistemu, planske i operativne energetike i razvoja konvencionalnih i elektrana iz obnovljivih izvora. Ima više od 28 godina iskustva u industriji u oblasti energije i 20 godina je proveo radeći u oblasti distribucije i trgovine električnom energijom. Bio je direktor vodećeg srpskog snabdevača, „EPS Snabdevanja“ i direktor Direkcije za elektrodistribuciju u „Elektroprivredi Srbije“. Od 1997. do 2007. godine, bio je honorarni saradnik na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na naučnim projektima i izvođenju nastave iz više predmeta.
Učestvovao je u radnim grupama Vlade Republike Srbije na pripremi više zakona i podzakonskih akata, kao što su Zakon o energetici i Zakon o upotrebi OIE, gde se bavio harmonizacijom srpske legislative sa relevantnom EU legislativom i regulatornim okvirom. Tokom karijere sarađivao je i sa Agencijom za energetiku Republike Srbije u pripremi i usvajanju metodologija za utvrđivanje cena pristupa distributivnom sistemu i cena za garantovano snabdevanje.
Član je IEEE, od koga je dobio nagradu IEEE Power & Energy Society Chapter Outstanding Engineer Award for 2016, za značajan doprinos elektroprivredi kao istraživač i rukovodilac. Član je Inženjerske komore Srbije i licenciran kao odgovorni projektant i odgovorni izvođač za elektroenergetske instalacije visokog i srednjeg napona – razvodna postrojenja i prenos električne energije, kao i elektroenergetske instalacije niskog i srednjeg napona. Član je UO Saveza energetičara, koji je osnovan 1919. godine.
Od 2017. godine pa do 2023. godine, radio je u konsultantskoj kući Deloitte gde je bio viši rukovodilac i lider za elektroprivrede i obnovljive izvore energije za klaster Centralna Evropa jug. Od 2023. godine radi u svojoj kompaniji Sciteh d.o.o. Beograd i u saradnji sa drugim internacionalnim i domaćim konsultantskim kompanijama (Deloitte, EKC, EMS Services, Ernst & Yang …).
Da li je idealna slika srpske energetske budućnosti vetar, sunce, voda ili ugalj? I koliko će nas koštati struja kada budemo morali da plaćamo taksu za emisije ugljen-dioksida i da li ugalj, ma koliko bio nepopularan zbog ekologije, može tek tako da se zameni zelenom energijom (suncem danju, vetrom s vremena na vreme i vodom, čiji nivo zbog sve većih suša i promene klime može da padne na minimum)? Dakle, šta je energetska budućnost Srbije i šta treba uraditi da bi se na minimum sveo „ad hok” uvoz električne energije?
Budući energetski miks zasnovan isključivo na domaćim resursima (voda, vetar, sunce, biomasa, geotermalni potencijal, energija otpada…), sa razvijenim tehnologijama skladištenja energije (reverzibilne hidroelektrane, baterijske elektrane, upravljanje potražnjom…) i sa široko razvijenim tehnologijama za primenu zelenog vodonika nije idealizovana slika energetske budućnosti, već obećavajuća tehnološka realnost.
Srbija i dalje veoma zavisi od rezervi lignita, čija je eksploatacija sve složenija. Izgledi za osetnije poboljšanje stanja u rudarskom sektoru nisu verovatni i praktično se očekuje da se sa uvođenjem kopa „Radljevo” dostigne proizvodnja uglja dovoljna za postojeće termoenergetske kapacitete. Dakle, izgledi za brzo napuštanje uglja su nerealni, ali preovlađuje saznanje da je postupno gašenje starih termoenergetskih kapaciteta uz izgradnju novih zamenskih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije OIE (koji su adekvatni i po snazi i po energiji) neminovnost, navodi se u publikaciji „Elektroenergetika Srbije 2024” autora prof. Nikole Rajakovića sa Elektrotehničkog fakulteta i dr Ilije Batasa Bjelića, višeg naučnog saradnika Instituta tehničkih nauka SANU.
– Važno je ukazati da glavni fokus aktivnosti u sektoru ne treba da bude što duže održavanje postojećeg načina proizvodnje i zavisnosti od lignita, već upravo iskorak ka novim tehnologijama za proizvodnju iz OIE podržanim izgradnjom skladišta energije i sveukupnom digitalizacijom. Koncept da su resursi lignita nešto što Srbija ima na raspolaganju i da je najbolji način da se oni koriste sada i na ovaj način treba zameniti konceptom da nismo mi kao generacija pozvani da sav raspoloživi ugalj iskoristimo. Svi su izgledi da će generacije iza nas to znati na bolji način da urade – navode autori.
S druge strane proizvodni miks, u kome je učešće lignita veće nego u većini zemalja regiona i daleko iznad proseka Evropske unije, ima za posledicu više emisije po kilovat-času i daleko veću osetljivost na kvarove stare opreme u termoenergetskom sektoru. Udeo obnovljivih izvora energije OIE (34–38 odsto u poslednje tri godine, zavisno od hidrologije) izgleda zadovoljavajuće na papiru, ali je taj udeo uglavnom iz velikih hidroelektrana, dok savremene vetro i solarne elektrane tek uzimaju zamah i još nemaju težinu kao u Grčkoj, Rumuniji.
Zbog oscilacija hidroloških godina, ali i zbog manje pouzdanosti termoproizvodnje, Srbija ciklično prelazi iz uloge izvoznika u ulogu uvoznika električne energije i tako uravnotežuje svoj bilans. Ali povezanost sa susednim elektroenergetskim sistemima je takvog tehničkog značaja da se sigurnost isporuke električne energije u Srbiji održavala i održavaće se na znatno višem nivou nego u mnogim zemljama EU. Kako stvari stoje, hidrologija je ta koja u Srbiji diktira varijabilnost proizvodnje, a konvencionalni termokapaciteti zbog starosti i potreba za pojačanim održavanjem unose dodatnu neizvesnost. Tranzicija posebno (dekarbonizacija) je usporena, ali postoje pomaci priključenjem novih vetroelektrana, novih aukcija… Gotovo je izvesno da se vidi jak solarni talas u perspektivi.
– Dakle, dekarbonizacija će zahtevati brži rast proizvodnje iz solarnih i vetroelektrana praćen jačanjem fleksibilnosti sistema (reverzibilne hidroelektrane, baterijska postrojenja, skladišta toplote, proizvodnja vodonika, odziv potrošnje…) i tako svesti na minimum „ad hok” uvoz električne energije. Samim tim je jasno da se moraju ubrzati priključenja solarnih i vetroelektrana i povećati fleksibilnost i pouzdanost sistema – navode autori.
Sa aspekta rasta potrošnje postoje određene fluktuacije od godine do godine, ali se ne vidi značajniji kumulativni rast potrošnje električne energije, a izgledi za povećanje, imajući u vidu elektrifikaciju sektora transporta i grejanja, izvesni su.
– Dugo se smatralo da je finansiranje projekata OIE dominantno zadatak privatnih investitora, EU fondova i građana, ali je danas nesporno da i EPS, kao najmoćniji igrač u sektoru, mora da ponese proporcionalni deo tereta u izgradnji OIE i da odgovorno participira u ovom velikom poslu. Iako često prikazuju profit, poslovanje u elektroenergetskim preduzećima je po pravilu na ivici profitabilnosti i nedovoljno za ambiciozne razvojne planove ubrzane dekarbonizacije tako da suštinski nedostaje finansijskih sredstava za neka ozbiljnija ulaganja u elektrane na OIE i izgledi da se to promeni nisu ohrabrujući, ali to nas sve u sektoru obavezuje da se takvo stanje promeni nabolje – ističu prof. Rajaković i dr Batas Bjelić.
Naime, javni interes koji se pozitivno ostvaruje sa izgradnjom OIE sa privatnim kapitalom vrlo često je u sukobu sa drugim javnim interesom – zaštitom životne sredine. Kao srednji put, ali još uvek sa slabim izgledima za primenu kod nas, ostaje koncept javno-privatnog partnerstva i princip izgradi-koristi-prenesi, zaključuju autori.
Tekst preuzet iz dnevnog lista Politika
autor Jasna Petrović Stojanović
Fotografija
Paola Felix Meza/Nova ekonomija
Vesti
U četvrtak, 5.septembra, u prostorijama Elektrotehničkog fakulteta Savez energetičara uručio je nagrade studentima za najbolje radove nastale u okviru međunarodnog savetovanja ENERGETIKA 2024.
Sponzori studentskih nagrada su firme Avalon i SciTech.
Vesti
Na OKRUGLOM STOLU je zaključeno da su sva tri dokumenta, (Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan RS za period do 2030, sa vizijom do 2050. – usvojen od strane Vlade krajem jula 2024., Strategija razvoja energetike RS do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine (javna rasprava je završena 15. avgusta i sada se vrše fina podešavanja ) i Izmene i dopune Zakona o energetici (javna rasprava je u toku do 10. septembra 2024.), dobar iskorak u smeru kretanja prema dekarbonizovanoj energetici Srbije.
Vesti
Glavna ideja PANELA je bila sagledavanje stanja u energetskom sektoru pre svega kao jedne celine (električna energija, toplotna energija, nafta, gas, ugalj, obnovljivi, energetska efikasnost,…), a zatim da se energetika vidi iz ugla lokalnih samouprava.
Časopis i savetovanje
Energija, ekonomija, ekologija
Časopis
Radovi se objavljuju na srpskom, odnosno srpskohrvatskom jeziku ili engleskom jeziku.
Savetovanje Energetika 2024
Zlatibor 25. do 29. juna 2024. u hotelu Zlatibor.
Vizija za budućnost
O našoj filozofiji
Savez energetičara predstavlja jedinstvenu platformu u kojoj se sučeljavaju svi delovi energetskog sektora na jednom mestu sa zadatkom formulisanja zajedničkih ciljeva.
Savez energetičara pruža svojim članovima široku paletu pomoći u radnim i informativnim oblastima, prilikom uspostavljanja kontakata sa partnerima, kao što su: seminari, savetovanja, učešće na izložbama, specijalizovanim manifestacijama na kojima su predstavljene mogućnosti, stanje i razvojne potrebe energetske privrede Srbije, kao i domaćih i stranih firmi iz energetskog sektora.
Članstvo
Organizacija
Na čelu Saveza nalazi se Upravni odbor
U toku stogodišnjeg postojanja Savez energetičara je, u procesu brojnih institucionih i organizacionih promena, prošao kroz više razvojnih faza, da bi danas kao nezavisna stručna organizacija okupljala blizu 10 000 članova.
