Čista energija za sigurnu budućnost čovečanstva

Ono što posebno treba naglasiti je da uvođenje CBAM mehanizma ima svoje reperkusije po pitanju tržišta električne energije u regionu. Naime, i dalje postoji razlika u ceni električne energije u jugoistočnoj Evropi, gde je cena nešto viša u odnosu na ostatak Evrope, i spajanje dan unapred tržišta bi trebalo da tu razliku smanji. Sa druge strane, uvođenje CBAM mehanizma onemogućava spajanje tržišta, što koči razvoj tržišta električne energije u zemljama jugoistočne Evrope i ima za negativnu posledicu smanjenje interesovanja investitora za nova ulaganja, kako u pogledu novih kapaciteta za proizvodnju električne energije, tako i ulaganja u druge privredne grane zbog viših cena energije.

Ova 2025. godina je u Srbiji karakteristična i po tome da su u njoj aktivna tri dokumenta od ogromnog značaja za energetski sektor:Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan,Strategija razvoja energetike iIzmene i dopune Zakona o energetici.Za sva tri dokumenta se može konstatovati da su dobar iskorak u smeru kretanja prema dekarbonizovanoj energetici Srbije. Pred energetskim sektorom je važniji deo posla: realizacija ciljeva iz strateških dokumenata. Za uspešnost realizacije ciljeva jedan od potrebnih uslova je kvalitetna domaća struka koja se svakako profiliše i preko Saveza energetičara. Pogled industrije, tehnoloških lidera u sektoru, kao i firmi koje razvijaju projekte obnovljvih izvora energije (OIE), koje projektuju, izvode radove i kasnije učestvuju i u eksploataciji projekata OIE je dominantno pozitivan i sva je prilika da se narednih desetak godina mora iskoristiti za veliki iskorak u oblasti OIE. 

Pogled ka sredini ovog veka u energetici svakako nameće pitanje čime će region i Republika Srbija zameniti ugalj, odnosno ko će pokrivati bazni deo dijagrama opterećenja. U ovom momentu aktivne su tri opcije: prva se oslanja na nuklearne elektrane, druga na vodonik (ako cena vodonika postane konkurentna), a treća na hibridno rešenje u kome dominiraju OIE dopunjeni sa skladištima energije svih tehnologija, ali sa svakako dominatnim skladištima u reverzibilnim hidroelektranama koje mogu premostiti i dvosedmične periode bez vetra i sunca (što su potvrdili ekskluzivno prezentovani rezultati stručnih radova predstavljeni na Savetovanju).

Savez energetičara smatra da mi pre svega zbog nas samih (odnosno zbog energetike bazirane na fosilnim gorivima čije vreme polako ističe) treba da brže krenemo na dugi put dekarbonizacije. Jednim manjim delom to činimo i zbog naših namera da postanemo punopravni član Evropske unije. Na tom dugom putovanju (ime mu je ENERGETSKA TRANZICIJA) za očekivati je još puno tehnoloških unapređenja i puno dobrih razvojnih prilika za Srbiju, uz ostvarenje ideje pravedne tranzicije i dostizanja idealizovanog win – win scenarija! Savez energetičara kroz svoja savetovanja pokušava da zajedno sa ekspertskom zajednicom pruža maksimalan doprinos ovim ciljevima.

Energetska tranzicija, pored tehnoloških promena, finansijskih i ekonomskih izazova, donosi i značajne promene u socijalnoj sferi. Pojava i rast broja prozjumera u Republici Srbiji kao i uspostavljanje nekoliko energetskih zajednica (zadruga) i njihovi prvi rezultati su ohrabrujući znaci na putu demokratizacije energetike. Ali, kako intenzivirati ove procese? Kako da cena energije ostane dostupna građanima i privredi, da bi se izbegle zamke vođenja socijalne politike preko energetike? Ima li mesta za domaćinstva i pojedince u kreiranju energetske politike (posebno u domenu toplotne energije)? Ima li energetsko zadrugarstvo u korišćenju biomase budućnost u Srbiji? O svim tim pitanjima se pažljivo razgovaralo i ponuđeni su interesantni odgovori.

Iako je bilo zabrinjavajućih tonova u vezi sa stanjem i perspektivama energetskog sektora u Srbiji i regionu ipak je ključna poruka sa Savetovanja da optimizam u našem energetskom sektoru nije prazna reč. Razlozi su:

• stručna javnost se čvrsto opredelila za dekarbonizaciju,
• OIE stižu na velika vrata,
• energetska efikasnost je sve bolja i mora biti još bolja,
• gas, kao prelazno gorivo, još nije rekao poslednju reč,
• energetika bazirana na OIE otvara nove horizonte u sinergiji sa tehnologijama skladištenja energije kao i u sprezi elektroenergetike sa sektorima transporta, grejanja (hlađenja) i industrije,
• digitalizacija sistema i aktivna uloga kupaca energije sve više obećava,
• o nuklearkama još ima vremena da se razmišlja (moguće su sa aspekta ovog trenutka obe opcije: sa njima i bez njih),
• tehnologije primene vodonika su veoma perspektivne,
• čak se čuje o poboljšanjima u eksperimentima sa nuklearnom fuzijom,
• tehnologije zahvatanja, skladištenja i korišćenja ugljendioksida su još u igri, itd

Zaključak: energetski sektor ima baš toliko otvorenih pitanja koliko je potrebno da bi sektor bio vitalan, prosperitetan i uskoro – još snažniji.