ENERGETIKA 2026
Dodela nagrada autorima ENERGETIKA 2026
Međunarodno Savetovanje ENERGETIKA 2026 sa radnim naslovom ENERGETIKA BUDUĆNOSTI održali smo posle jubilarnog 40. Savetovanja koje je definitivno potvrdilo da su naša savetovanja stručna i naučna tribina za suočavanje različitih pogleda na energetski sektor u atmosferi akademske tolerantnosti. Ovogodišnje savetovanje okupilo je više od 400 učesnika, a prezentovano je više od 130 radova. Pokazalo se da je napredak u našem sektoru moguć samo ako se kompleksna pitanja energetike sagledavaju sa visokim nivoom profesionalnih znanja, ali i sa dubokim uvažavanjem različitih mišljenja.
U prostorijama Elektrotehničkog fakulteta Savez energetičara uručio je nagrade studentima za najbolje radove nastale u okviru međunarodnog savetovanja ENERGETIKA 2026.
Nagrađeni radovi studenata su:
Adaptive Overcurrent Protection in Inverter-Dominated Microgrids Considering Fault Ride-Through and Dynamic Operating Modes, nagrađeni student: Aleksej Žilović,
Napredna dijagnostika stanja vetroparkova, nagrađeni student: Jelena Balšić,
Analiza uticaja pasivnih mjera na energetsku efikasnost objekta u Crnoj Gori primjenom paketa ENERGY +, nagrađeni student: Igor Vušanović,
Elektrohemijske osobine natrijum-jonskih baterija, nagrađeni student: Ljubica Ljubičić,
Sponzori studentskih nagrada su firme Avalon i SciTech.
Savez energetičara
PORUKE SAVETOVANJA ENERGETIKA 2026
ENERGETIKA 2026
Zaključci savetovanja
Prof. Nikola Rajaković
Predsednik Saveza energetičara
Međunarodno Savetovanje ENERGETIKA 2026 sa radnim naslovom ENERGETIKA BUDUĆNOSTI održali smo posle jubilarnog 40. Savetovanja koje je definitivno potvrdilo da su naša savetovanja stručna i naučna tribina za suočavanje različitih pogleda na energetski sektor u atmosferi akademske tolerantnosti. Ovogodišnje savetovanje okupilo je više od 400 učesnika, a prezentovano je više od 130 radova. Pokazalo se da je napredak u našem sektoru moguć samo ako se kompleksna pitanja energetike sagledavaju sa visokim nivoom profesionalnih znanja, ali i sa dubokim uvažavanjem različitih mišljenja.
Na Međunarodnom savetovanju ENERGETIKA 2026, u suorganizaciji sa Akcionarskim društvom „Elektroprivreda Srbije“, održana su 4 PANELA u okviru stručnog skupa „Energija Projekti Sigurnost“. Stručnjaci iz različitih sektora na profesionalan način sagledali su najaktuelnije teme ključne za razvoj i budućnost energetike u Srbiji i regionu. Otvorena su pitanja zelene tranzicije, finansiranja, primene novih tehnologija i sigurnosti snabdevanja električnom energijom.
Osim četiri panela, učesnici skupa su čuli i stavove prvog čoveka EPS o planiranim investicionim projektima, razvoju nuklearne energije i uloge EPS u tom procesu, kao i o rezultatima u prethodne tri godine. Panelisti su konstatovali da sve elektroprivrede u regionu snažno rade na procesima izgradnje novih kapaciteta koji vode ka dekarbonizaciji na način obezbeđenja pouzdanog rada sistema, ali da elektroprivrede ne mogu same nositi teret ovog procesa zbog obima potrebnih finasijskih sredstava. Poseban panel bavio se temom finansiranja tranzicije i zajednički stav je da neophodno je da se uklјuče svi činioci, jer ukupni kapitalni troškovi potrebni za postizanje cilјeva dekarbonizacije Srbije dostižu 27 milijardi evra do 2050. godine. Deo sadašnjosti, ali i budućnosti je i korišćenje alata koje pruža veštačka inteligencija koji će pomoći u optimizaciji i sigurnosti rada elektroenergetskog sistem za koji se EPS blagovremeno priprema. O tome su govorili eksperti sa polja AI tehnologije, a na poslednjem panelu ovogodišnjeg skupa istaknut je značaj bezbednog rada elektoenergetskih sistema, a posebno je naglašen pdojednak značaj sistema za skladištenje električne energije, kako baterijskih skladišta tako i reverzibilnih HE.
Na Savetovanju su održana i tri pozivna predavanja, dva OKRUGLA STOLA i promotivno-marketinške prezentacije uz široko međunarodno i regionalno učešće eksperata i donosioca odluka.
Iz raznih uglova se zaključilo da šira slika energetike ukazuje energetske potrebe čovečanstva iz godine u godinu postaju sve veće jer je energija nezamenljivi pokretač ekonomskog rasta i velikog broja tehnoloških unapređenja. Trend elektrifikacije svih oblasti privrede (transport, industrija, grejanje/hlađenje…) uz naglo povećanje energetskih potreba u korišćenju data centara, veštačke inteligencije i kriptovaluta dodatno povećava pritisak na sektor proizvodnje električne energije u Srbiji i regionu, u kome i dalje dominiraju fosilna goriva. Činilo se da je poslednjih godina, pod pritiskom globalnih klimatskih promena, svet ubrzao proces dekarbonizacije energetike. Ali, zbog geostrateških tektonskih pomeranja (kovid, rat u Ukrajini i na Bliskom istoku, nova energetska politika SAD), privremeno se pojavljuju i opcije za povratak fosilnim gorivima i slični izleti. Međutim, gotovo je nesumnjivo da bez obzira na povremena odstupanja, dekarbonizacija ostaje glavni trend.
U aktuelnim okolnostima upravljanje razvojem energetskog sektora postaje složen proces sa veoma ograničenim prostorom za manevar u pronalaženju optimalnih rešenja. Na ova rešenja utiču klimatske promene, rezerve prirodnih energetskih resursa, raspoložive tehnologije, ekonomska isplativost projekata i vremenski okviri procesa dekarbonizacije — a sve to sa prioritetom nad prioritetima: obezbeđivanjem sigurnog snabdevanja električnom i toplotnom energijom.
Važna poruka sa Savetovanja odnosi se na implikacije koje aktuelna geopolitička kriza ima na energetiku. Pre svega uočava se nova realnost u kojoj geopolitika i energetika nisu nikad bile tešnje povezane. Male zemlje, poput Srbije, kao odgovor na ova dešavanja moraju da jačaju svoju energetsku nezavisnost, jednoglasna je poruka sa OKRUGLOG STOLA fokusiranog na ovu temu, ali i poruka koja je obeležila Savetovanje. Prirodni način da se to uradi je brži razvoj primene OIE u integralnoj energetici. U tom kontekstu ističe se jedno od pozivnih predavanja koje je afirmisalo tehnološki koncept 100% OIE u kome se značajno jača sektor sintetičkih goriva (koja se proizvode iz OIE). Dakle, aktuelna dešavanja su zamajac ubrzanom razvoju OIE i dodatne ekskurzije u fosilizaciju treba razumeti samo kao neuspešne epizode na dugom putu potpune dekarbonizacije.
Posebno je značajno da izvesna usporavanja na putu šire primene OIE ne smeju da postanu trend jer sigurno je da pristup kojim se OIE izrazito glorifikuju nema mesta, pošto i njihova primena ima slabih tačaka, ali je isključivost u pravcu negiranja perspektiva OIE još manje opravdana.
Energetska tranzicija, osim tehnoloških, finansijskih i ekonomskih promena, donosi i značajne društvene transformacije. Pojava i rast broja kupaca – proizvođača u Srbiji, kao i osnivanje nekoliko energetskih zadruga, ohrabrujući su znaci decentralizacije i demokratizacije energetike. Ipak, doprinos ukupnim energetskim potrebama sa strane decentralizovane proizvodnje je veoma mali i mora se intenzivno raditi da se taj udeo poveća.
Od posebnog značaja je pitanje transformacije elektroprivreda u kontekstu efikasnijeg poslovanja. Nesporno je da transformacija doprinosi bržem donošenju odluka i, iz perspektive kompanija, izraženijem kursu u kome je profit ključni pokazatelj poslovanja.
Finansijski i ekonomski aspekti energetske tranzicije predstavljaju dodatni izazov. Dugo se smatralo da je finansiranje projekata OIE dominantno zadatak privatnih investitora, EU fondova i građana, ali je danas nesporno da i veliki igrači u sektoru moraju da ponesu proporcionalni deo tereta u izgradnji OIE i da odgovorno participiraju u ovom velikom poslu.
Na tržištu raste broj prilika: kupi jeftino – prodaj skupo i njih je važno optimalno koristiti dodatnom fleksibilizacijom sistema putem izgradnje baterijskih skladišta i novih RHE. U sektoru, a posebno u distributivnom podsistemu, neophodne su modernizacija i digitalizacija zbog zastarele infrastrukture i zbog podizanja spremnosti za prihvatanje decentralizovane proizvodnje.
Ključni kapacitet za prevazilaženje izazova u energetskom sektoru je domaća struka koja je raspoređena po elektroenergetskim kompanijama, fakultetima i institutima, agencijama, nevladinom sektoru, u privatnim firmama… Samo sinergijom ukupne stručne javnosti moguće je ostvariti pozitivne pomake u modernizaciji i dekarbonizaciji energetskog sektora i krenuti u razvoj energetskog miksa koji najviše odgovara Srbiji.
Imajući u vidu sve ove stavove i ceneći energetsku nezavisnost kao važan stub buduće energetske politike, u ovom trenutku se čini da možda budući energetski miks zasnovan isključivo na domaćim resursima (voda, vetar, sunce, biomasa, geotermalni potencijal, energija otpada…), sa razvijenim tehnologijama skladištenja energije (reverzibilne hidroelektrane, baterijske elektrane, upravljanje potrošnjom, itd.) i sa široko razvijenim tehnologijama za primenu zelenog vodonika, nije idealizovana slika energetske budućnosti već tehnološka mogućnost u kojoj će eventualno biti pridodat i doprinos nuklearnih elektrana.
Zajednička poruka je da optimizam u energetskom sektoru regiona nije prazna fraza. Razlozi su brojni i svode se na razmišljanja bliska konsenzusu u struci da je posvećenost dekarbonizaciji čvrsta i neupitna, da su OIE postupno sa sve većim udelom u energetskom miksu, da se tehnologije skladištenja i fleksibilizacija sistema sve šire primenjuju, da se tržišta energenata ubrzano razvijaju, da se energetska efikasnost poboljšava, da prirodni gas kao prelazno gorivo i dalje ima svoju ulogu, da je nuklearna energetika ponovo aktuelna, da tehnologije primene vodonika sve više obećavaju, da su tehnologije hvatanja, skladištenja i korišćenja ugljenika i dalje relevantne,…
Savetovanje smo zaključili sa verom u bolje energetsko sutra i Srbije i regiona i sa porukom da naredna savetovanja treba dodatno da jačaju struku koja će tako pripremljena na najbolji način odgovoriti na izazove moderne energetike.
Da li je idealna slika srpske energetske budućnosti vetar, sunce, voda ili ugalj? I koliko će nas koštati struja kada budemo morali da plaćamo taksu za emisije ugljen-dioksida i da li ugalj, ma koliko bio nepopularan zbog ekologije, može tek tako da se zameni zelenom energijom (suncem danju, vetrom s vremena na vreme i vodom, čiji nivo zbog sve većih suša i promene klime može da padne na minimum)? Dakle, šta je energetska budućnost Srbije i šta treba uraditi da bi se na minimum sveo „ad hok” uvoz električne energije?
Budući energetski miks zasnovan isključivo na domaćim resursima (voda, vetar, sunce, biomasa, geotermalni potencijal, energija otpada…), sa razvijenim tehnologijama skladištenja energije (reverzibilne hidroelektrane, baterijske elektrane, upravljanje potražnjom…) i sa široko razvijenim tehnologijama za primenu zelenog vodonika nije idealizovana slika energetske budućnosti, već obećavajuća tehnološka realnost.
Srbija i dalje veoma zavisi od rezervi lignita, čija je eksploatacija sve složenija. Izgledi za osetnije poboljšanje stanja u rudarskom sektoru nisu verovatni i praktično se očekuje da se sa uvođenjem kopa „Radljevo” dostigne proizvodnja uglja dovoljna za postojeće termoenergetske kapacitete. Dakle, izgledi za brzo napuštanje uglja su nerealni, ali preovlađuje saznanje da je postupno gašenje starih termoenergetskih kapaciteta uz izgradnju novih zamenskih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije OIE (koji su adekvatni i po snazi i po energiji) neminovnost, navodi se u publikaciji „Elektroenergetika Srbije 2024” autora prof. Nikole Rajakovića sa Elektrotehničkog fakulteta i dr Ilije Batasa Bjelića, višeg naučnog saradnika Instituta tehničkih nauka SANU.
– Važno je ukazati da glavni fokus aktivnosti u sektoru ne treba da bude što duže održavanje postojećeg načina proizvodnje i zavisnosti od lignita, već upravo iskorak ka novim tehnologijama za proizvodnju iz OIE podržanim izgradnjom skladišta energije i sveukupnom digitalizacijom. Koncept da su resursi lignita nešto što Srbija ima na raspolaganju i da je najbolji način da se oni koriste sada i na ovaj način treba zameniti konceptom da nismo mi kao generacija pozvani da sav raspoloživi ugalj iskoristimo. Svi su izgledi da će generacije iza nas to znati na bolji način da urade – navode autori.
S druge strane proizvodni miks, u kome je učešće lignita veće nego u većini zemalja regiona i daleko iznad proseka Evropske unije, ima za posledicu više emisije po kilovat-času i daleko veću osetljivost na kvarove stare opreme u termoenergetskom sektoru. Udeo obnovljivih izvora energije OIE (34–38 odsto u poslednje tri godine, zavisno od hidrologije) izgleda zadovoljavajuće na papiru, ali je taj udeo uglavnom iz velikih hidroelektrana, dok savremene vetro i solarne elektrane tek uzimaju zamah i još nemaju težinu kao u Grčkoj, Rumuniji.
Zbog oscilacija hidroloških godina, ali i zbog manje pouzdanosti termoproizvodnje, Srbija ciklično prelazi iz uloge izvoznika u ulogu uvoznika električne energije i tako uravnotežuje svoj bilans. Ali povezanost sa susednim elektroenergetskim sistemima je takvog tehničkog značaja da se sigurnost isporuke električne energije u Srbiji održavala i održavaće se na znatno višem nivou nego u mnogim zemljama EU. Kako stvari stoje, hidrologija je ta koja u Srbiji diktira varijabilnost proizvodnje, a konvencionalni termokapaciteti zbog starosti i potreba za pojačanim održavanjem unose dodatnu neizvesnost. Tranzicija posebno (dekarbonizacija) je usporena, ali postoje pomaci priključenjem novih vetroelektrana, novih aukcija… Gotovo je izvesno da se vidi jak solarni talas u perspektivi.
– Dakle, dekarbonizacija će zahtevati brži rast proizvodnje iz solarnih i vetroelektrana praćen jačanjem fleksibilnosti sistema (reverzibilne hidroelektrane, baterijska postrojenja, skladišta toplote, proizvodnja vodonika, odziv potrošnje…) i tako svesti na minimum „ad hok” uvoz električne energije. Samim tim je jasno da se moraju ubrzati priključenja solarnih i vetroelektrana i povećati fleksibilnost i pouzdanost sistema – navode autori.
Sa aspekta rasta potrošnje postoje određene fluktuacije od godine do godine, ali se ne vidi značajniji kumulativni rast potrošnje električne energije, a izgledi za povećanje, imajući u vidu elektrifikaciju sektora transporta i grejanja, izvesni su.
– Dugo se smatralo da je finansiranje projekata OIE dominantno zadatak privatnih investitora, EU fondova i građana, ali je danas nesporno da i EPS, kao najmoćniji igrač u sektoru, mora da ponese proporcionalni deo tereta u izgradnji OIE i da odgovorno participira u ovom velikom poslu. Iako često prikazuju profit, poslovanje u elektroenergetskim preduzećima je po pravilu na ivici profitabilnosti i nedovoljno za ambiciozne razvojne planove ubrzane dekarbonizacije tako da suštinski nedostaje finansijskih sredstava za neka ozbiljnija ulaganja u elektrane na OIE i izgledi da se to promeni nisu ohrabrujući, ali to nas sve u sektoru obavezuje da se takvo stanje promeni nabolje – ističu prof. Rajaković i dr Batas Bjelić.
Naime, javni interes koji se pozitivno ostvaruje sa izgradnjom OIE sa privatnim kapitalom vrlo često je u sukobu sa drugim javnim interesom – zaštitom životne sredine. Kao srednji put, ali još uvek sa slabim izgledima za primenu kod nas, ostaje koncept javno-privatnog partnerstva i princip izgradi-koristi-prenesi, zaključuju autori.
Tekst preuzet iz dnevnog lista Politika
autor Jasna Petrović Stojanović
Fotografija
Paola Felix Meza/Nova ekonomija
Vesti
U prostorijama Elektrotehničkog fakulteta Savez energetičara uručio je nagrade studentima za najbolje radove nastale u okviru međunarodnog savetovanja ENERGETIKA 2026.
Sponzori studentskih nagrada su firme Avalon i SciTech.
Vesti
Na OKRUGLOM STOLU je zaključeno da su sva tri dokumenta, (Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan RS za period do 2030, sa vizijom do 2050. – usvojen od strane Vlade krajem jula 2024., Strategija razvoja energetike RS do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine (javna rasprava je završena 15. avgusta i sada se vrše fina podešavanja ) i Izmene i dopune Zakona o energetici (javna rasprava je u toku do 10. septembra 2024.), dobar iskorak u smeru kretanja prema dekarbonizovanoj energetici Srbije.
Vesti
Glavna ideja PANELA je bila sagledavanje stanja u energetskom sektoru pre svega kao jedne celine (električna energija, toplotna energija, nafta, gas, ugalj, obnovljivi, energetska efikasnost,…), a zatim da se energetika vidi iz ugla lokalnih samouprava.
Časopis i savetovanje
Energija, ekonomija, ekologija
Časopis
Radovi se objavljuju na srpskom, odnosno srpskohrvatskom jeziku ili engleskom jeziku.
Savetovanje Energetika 2026
Zlatibor 15. do 18. aprila 2026. u hotelu Zlatibor.
Vizija za budućnost
O našoj filozofiji
Savez energetičara predstavlja jedinstvenu platformu u kojoj se sučeljavaju svi delovi energetskog sektora na jednom mestu sa zadatkom formulisanja zajedničkih ciljeva.
Savez energetičara pruža svojim članovima široku paletu pomoći u radnim i informativnim oblastima, prilikom uspostavljanja kontakata sa partnerima, kao što su: seminari, savetovanja, učešće na izložbama, specijalizovanim manifestacijama na kojima su predstavljene mogućnosti, stanje i razvojne potrebe energetske privrede Srbije, kao i domaćih i stranih firmi iz energetskog sektora.
Članstvo
Organizacija
Na čelu Saveza nalazi se Upravni odbor
U toku stogodišnjeg postojanja Savez energetičara je, u procesu brojnih institucionih i organizacionih promena, prošao kroz više razvojnih faza, da bi danas kao nezavisna stručna organizacija okupljala blizu 10 000 članova.
