ENERGETIKA 2026
DOSTAVA APSTRAKATA …………………………………………………..19. decembar 2025.
OBAVEŠTENJE O PRIHVATANJU ABSTRAKATA………………………….16. januar 2026.
DOSTAVA RADOVA ZA RECENZIJU………………………………………….28. februar 2026.
OBAVEŠTENJE O RECENZIJI I PRIHVATANJU RADOVA ………………… 20. mart 2026.
UPLATA AUTORSKIH KOTIZACIJA …………………………………………….. 27. mart 2026.
Prof. dr Nikola Rajaković
Prof. dr Nikola Rajaković je decenijama predavao predmete iz elektroenergetskih sistema na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Bio je predsednik Upravnog odbora JP Elektroprivreda Srbije i državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, konsultant Svetske banke i rukovodilac brojnih projekata iz elektroenergetike kao i mentor mnogih doktorskih disertacija.
Aktuelni je predsednik Saveza energetičara u Srbiji od 2004. godine , vodeće stručne organizacije u energetici, i konsultant na energetskim projektima, dominantno na projektima obnovljivih izvora energije.
Dušan Živković
Dušan Živković je inženjer elektrotehnike sa višedecenijskim radnim iskustvom, kako na rukovodećim pozicijama, tako i na poslovima investicija, finansiranja, inženjeringa, projektovanja energetskih sistema, sistema za upravljanje i njihovoj implementaciji u „Elektroprivredi Srbije“. Na čelu je Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije“ od juna 2023, a od juna 2024. godine je generalni direktor najveće energetske kompanije u Srbiji i regionu.
Profesionalnu karijeru započeo je u „Jugel Inženjeringu“ na poslovima izgradnje Nacionalnog Dispečerskog Centra. Dve decenije radio je i rukovodio poslovima investicija, obnovljivih izvora energije i razvojem proizvodnih kapaciteta u okviru EPS, a zatim i rukovodio Sektorom za obnovljive izvore energije u distributivnoj mreži. Aktivno je učestvovao u pripremi dugoročnih planova investicija i razvoja, kao i u brojnim projektima revitalizacija opreme na površinskim kopovima, termoelektranama, hidroelektranama, prenosnoj i distributivnoj mreži, projektima zaštite životne sredine, razvoja OIE i energetske efikasnosti. Deo karijere posvetio je i uvođenju pametnih merenja na distributivnom nivou, stvarajući uslove za značajnije učešće OIE, ali i uvođenje nekih novih tehnologija u srpsku energetiku.
PANEL 1
MODERATOR
Danijela Isailović
Danijela Isailović je menadžerka Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE Srbija), poslovne asocijacije osnovane 2021. uz podršku EBRD. Udruženje OIE Srbija danas ima 60 članova koji proizvode više od 90% električne energije u Srbiji.
Danijela se više od deceniju bavi razvojem vetroelektrana u Srbiji i aktivno je učestvovala u razvoju i realizaciji vetroelektrana Alibunar, Malibunar, Kovačica i Plandište. Specijalista je za odnose sa državnim institucijama, javne politike i korporativne komunikacije.
Kao učesnik i govornik na brojnim domaćim i međunarodnim konferencijama, doprinosi razvoju i promociji sektora obnovljivih izvora energije. Pre ulaska u svet zelene energije bavila se novinarstvom i radila međunarodne projekte.
Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
PANEL 2
MODERATOR
Velimir Bešlagić
Nakon završenih osnovnih studija ekonomije u Srbiji, Velimir Bešlagić je na Češkom tehničkom univerzitetu u Pragu stekao zvanje master inženjera elektrotehnike i računarstva. Spoj ove dve oblasti odlično oslikava i njegovu karijeru, dugu više od 14 godina, koju je izgradio na specifičnom spoju tehničkog znanja i finansijske ekspertize.
Veći deo svoje karijere proveo je u najvećim svetskim konsultantskim kućama. Osam godina je proveo u okviru odeljenja za reviziju finansijskih izveštaja nakon čega je stekao zvanje licenciranog ovlašćenog revizora i postao član Komore ovlašćenih revizora Srbije (KOR).
Svoje stečeno iskustvo u okviru revizije finansijskih izveštaja najznačajnijih privrednih društava iskoristio je u razvoju strateškog savetovanja, sa posebnim osvrtom na energetski sektor što mu danas omogućava da kompleksne poslovne izazove posmatra kroz prizmu operativne efikasnosti i precizne finansijske analize.
Trenutno radi kao viši rukovodilac u okviru odeljenja strategije i razvoja u kompaniji KPMG d.o.o. Beograd. Na ovoj poziciji upravlja projektima transformacije i reorganizacije velikih privrednih sistema.
Učestvovao je u izradi strateških planova i finansijskih optimizacija za vodeće kompanije u energetskom sektoru u Srbiji, koji ostvaruju najveće poslovne prihode u ovoj oblasti kao u drugim sektorima privrede. Tokom ovih procesa rukovodio je timovima od preko 70 konsultanata, direktno sarađujući sa menadžmentom kompanija na sprovođenju ključnih promena u poslovanju kao i definisanju budućih poslovnih strategija.
PANEL 3
MODERATOR
Aleksandar Rikalović
Profesor Aleksandar Rikalović je redovni profesor na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i naučni savetnik na Istraživačko-razvojnom institutu za veštačku inteligenciju Srbije. Gostujući je profesor na Departmanu za informatiku Univerziteta u Milanu, Italija. Član je stručnog veća Univerzitetskog centra za digitalnu transformaciju proizvodnih i logističkih sistema i član je IEEE udruženja.
Osnovne i master studije završio je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na Departmanu za grafičko inženjerstvo i dizajn. Doktorske studije završio je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment. Postdoktorske studije završio je na Departmanu za informatiku Univerziteta u Milanu u Italiji. Tokom karijere stručno se usavršavao na više univerziteta, uključujući Departman za mehatroniku i robotiku Tehnološkog univerziteta u Beču (Austrija), Departman za matematiku, prirodne i ekonomske nauke Univerziteta u Ulmu (Nemačka), Departman za kompjuterske nauke Univerziteta Zapadne Bohemije u Plzenu (Češka), kao i Departman za primenjenu informatiku Tehnološkog univerziteta u Kaunasu (Litvanija). Usavršavao se na Akademiji za međunarodni biznis u Pekingu (Kina) na seminaru „Veštačka inteligencija i njene poslovne primene”, kao i u vodećim svetskim kompanijama sa kojima aktivno sarađuje.
Profesor Rikalović učestvuje u realizaciji nastave na osnovnim, master i doktorskim akademskim studijama na studijskim programima: industrijsko inženjerstvo, inženjerski menadžment i informaciona bezbednost. Njegov naučnoistraživački rad usmeren je na inteligentne sisteme za podršku odlučivanju, razvoj pametnih fabrika, kao i na rešenja zasnovana na konceptima Industrije 4.0 i 5.0. Objavio je više od 80 naučnih radova u međunarodnim časopisima i zbornicima konferencija, autor je i koautor više udžbenika i aktivan recenzent u vodećim međunarodnim naučnim časopisima. Aktivno učestvuje u međunarodnim naučnoistraživačkim projektima i projektima saradnje sa privredom. Oženjen je i otac je četvoro dece.
PANEL 4
MODERATOR
Prof. dr Nikola Rajaković
Prof. dr Nikola Rajaković je decenijama predavao predmete iz elektroenergetskih sistema na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Bio je predsednik Upravnog odbora JP Elektroprivreda Srbije i državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, konsultant Svetske banke i rukovodilac brojnih projekata iz elektroenergetike kao i mentor mnogih doktorskih disertacija.
Aktuelni je predsednik Saveza energetičara u Srbiji od 2004. godine , vodeće stručne organizacije u energetici, i konsultant na energetskim projektima, dominantno na projektima obnovljivih izvora energije.
Da li je idealna slika srpske energetske budućnosti vetar, sunce, voda ili ugalj? I koliko će nas koštati struja kada budemo morali da plaćamo taksu za emisije ugljen-dioksida i da li ugalj, ma koliko bio nepopularan zbog ekologije, može tek tako da se zameni zelenom energijom (suncem danju, vetrom s vremena na vreme i vodom, čiji nivo zbog sve većih suša i promene klime može da padne na minimum)? Dakle, šta je energetska budućnost Srbije i šta treba uraditi da bi se na minimum sveo „ad hok” uvoz električne energije?
Budući energetski miks zasnovan isključivo na domaćim resursima (voda, vetar, sunce, biomasa, geotermalni potencijal, energija otpada…), sa razvijenim tehnologijama skladištenja energije (reverzibilne hidroelektrane, baterijske elektrane, upravljanje potražnjom…) i sa široko razvijenim tehnologijama za primenu zelenog vodonika nije idealizovana slika energetske budućnosti, već obećavajuća tehnološka realnost.
Srbija i dalje veoma zavisi od rezervi lignita, čija je eksploatacija sve složenija. Izgledi za osetnije poboljšanje stanja u rudarskom sektoru nisu verovatni i praktično se očekuje da se sa uvođenjem kopa „Radljevo” dostigne proizvodnja uglja dovoljna za postojeće termoenergetske kapacitete. Dakle, izgledi za brzo napuštanje uglja su nerealni, ali preovlađuje saznanje da je postupno gašenje starih termoenergetskih kapaciteta uz izgradnju novih zamenskih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije OIE (koji su adekvatni i po snazi i po energiji) neminovnost, navodi se u publikaciji „Elektroenergetika Srbije 2024” autora prof. Nikole Rajakovića sa Elektrotehničkog fakulteta i dr Ilije Batasa Bjelića, višeg naučnog saradnika Instituta tehničkih nauka SANU.
– Važno je ukazati da glavni fokus aktivnosti u sektoru ne treba da bude što duže održavanje postojećeg načina proizvodnje i zavisnosti od lignita, već upravo iskorak ka novim tehnologijama za proizvodnju iz OIE podržanim izgradnjom skladišta energije i sveukupnom digitalizacijom. Koncept da su resursi lignita nešto što Srbija ima na raspolaganju i da je najbolji način da se oni koriste sada i na ovaj način treba zameniti konceptom da nismo mi kao generacija pozvani da sav raspoloživi ugalj iskoristimo. Svi su izgledi da će generacije iza nas to znati na bolji način da urade – navode autori.
S druge strane proizvodni miks, u kome je učešće lignita veće nego u većini zemalja regiona i daleko iznad proseka Evropske unije, ima za posledicu više emisije po kilovat-času i daleko veću osetljivost na kvarove stare opreme u termoenergetskom sektoru. Udeo obnovljivih izvora energije OIE (34–38 odsto u poslednje tri godine, zavisno od hidrologije) izgleda zadovoljavajuće na papiru, ali je taj udeo uglavnom iz velikih hidroelektrana, dok savremene vetro i solarne elektrane tek uzimaju zamah i još nemaju težinu kao u Grčkoj, Rumuniji.
Zbog oscilacija hidroloških godina, ali i zbog manje pouzdanosti termoproizvodnje, Srbija ciklično prelazi iz uloge izvoznika u ulogu uvoznika električne energije i tako uravnotežuje svoj bilans. Ali povezanost sa susednim elektroenergetskim sistemima je takvog tehničkog značaja da se sigurnost isporuke električne energije u Srbiji održavala i održavaće se na znatno višem nivou nego u mnogim zemljama EU. Kako stvari stoje, hidrologija je ta koja u Srbiji diktira varijabilnost proizvodnje, a konvencionalni termokapaciteti zbog starosti i potreba za pojačanim održavanjem unose dodatnu neizvesnost. Tranzicija posebno (dekarbonizacija) je usporena, ali postoje pomaci priključenjem novih vetroelektrana, novih aukcija… Gotovo je izvesno da se vidi jak solarni talas u perspektivi.
– Dakle, dekarbonizacija će zahtevati brži rast proizvodnje iz solarnih i vetroelektrana praćen jačanjem fleksibilnosti sistema (reverzibilne hidroelektrane, baterijska postrojenja, skladišta toplote, proizvodnja vodonika, odziv potrošnje…) i tako svesti na minimum „ad hok” uvoz električne energije. Samim tim je jasno da se moraju ubrzati priključenja solarnih i vetroelektrana i povećati fleksibilnost i pouzdanost sistema – navode autori.
Sa aspekta rasta potrošnje postoje određene fluktuacije od godine do godine, ali se ne vidi značajniji kumulativni rast potrošnje električne energije, a izgledi za povećanje, imajući u vidu elektrifikaciju sektora transporta i grejanja, izvesni su.
– Dugo se smatralo da je finansiranje projekata OIE dominantno zadatak privatnih investitora, EU fondova i građana, ali je danas nesporno da i EPS, kao najmoćniji igrač u sektoru, mora da ponese proporcionalni deo tereta u izgradnji OIE i da odgovorno participira u ovom velikom poslu. Iako često prikazuju profit, poslovanje u elektroenergetskim preduzećima je po pravilu na ivici profitabilnosti i nedovoljno za ambiciozne razvojne planove ubrzane dekarbonizacije tako da suštinski nedostaje finansijskih sredstava za neka ozbiljnija ulaganja u elektrane na OIE i izgledi da se to promeni nisu ohrabrujući, ali to nas sve u sektoru obavezuje da se takvo stanje promeni nabolje – ističu prof. Rajaković i dr Batas Bjelić.
Naime, javni interes koji se pozitivno ostvaruje sa izgradnjom OIE sa privatnim kapitalom vrlo često je u sukobu sa drugim javnim interesom – zaštitom životne sredine. Kao srednji put, ali još uvek sa slabim izgledima za primenu kod nas, ostaje koncept javno-privatnog partnerstva i princip izgradi-koristi-prenesi, zaključuju autori.
Tekst preuzet iz dnevnog lista Politika
autor Jasna Petrović Stojanović
Fotografija
Paola Felix Meza/Nova ekonomija
Vesti
U četvrtak, 5.septembra, u prostorijama Elektrotehničkog fakulteta Savez energetičara uručio je nagrade studentima za najbolje radove nastale u okviru međunarodnog savetovanja ENERGETIKA 2024.
Sponzori studentskih nagrada su firme Avalon i SciTech.
Vesti
Na OKRUGLOM STOLU je zaključeno da su sva tri dokumenta, (Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan RS za period do 2030, sa vizijom do 2050. – usvojen od strane Vlade krajem jula 2024., Strategija razvoja energetike RS do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine (javna rasprava je završena 15. avgusta i sada se vrše fina podešavanja ) i Izmene i dopune Zakona o energetici (javna rasprava je u toku do 10. septembra 2024.), dobar iskorak u smeru kretanja prema dekarbonizovanoj energetici Srbije.
Vesti
Glavna ideja PANELA je bila sagledavanje stanja u energetskom sektoru pre svega kao jedne celine (električna energija, toplotna energija, nafta, gas, ugalj, obnovljivi, energetska efikasnost,…), a zatim da se energetika vidi iz ugla lokalnih samouprava.
Časopis i savetovanje
Energija, ekonomija, ekologija
Časopis
Radovi se objavljuju na srpskom, odnosno srpskohrvatskom jeziku ili engleskom jeziku.
Savetovanje Energetika 2024
Zlatibor 25. do 29. juna 2024. u hotelu Zlatibor.
Vizija za budućnost
O našoj filozofiji
Savez energetičara predstavlja jedinstvenu platformu u kojoj se sučeljavaju svi delovi energetskog sektora na jednom mestu sa zadatkom formulisanja zajedničkih ciljeva.
Savez energetičara pruža svojim članovima široku paletu pomoći u radnim i informativnim oblastima, prilikom uspostavljanja kontakata sa partnerima, kao što su: seminari, savetovanja, učešće na izložbama, specijalizovanim manifestacijama na kojima su predstavljene mogućnosti, stanje i razvojne potrebe energetske privrede Srbije, kao i domaćih i stranih firmi iz energetskog sektora.
Članstvo
Organizacija
Na čelu Saveza nalazi se Upravni odbor
U toku stogodišnjeg postojanja Savez energetičara je, u procesu brojnih institucionih i organizacionih promena, prošao kroz više razvojnih faza, da bi danas kao nezavisna stručna organizacija okupljala blizu 10 000 članova.
