03.09.2024. godine
OKRUGLI STO
ZAKLJUČCI
Na OKRUGLOM STOLU je zaključeno da su sva tri dokumenta, (Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan RS za period do 2030, sa vizijom do 2050. – usvojen od strane Vlade krajem jula 2024., Strategija razvoja energetike RS do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine (javna rasprava je završena 15. avgusta i sada se vrše fina podešavanja ) i Izmene i dopune Zakona o energetici (javna rasprava je u toku do 10. septembra 2024.), dobar iskorak u smeru kretanja prema dekarbonizovanoj energetici Srbije. Čitav niz komentara, primedbi i korekcija je u procesu obrade sa ciljem dodatnog poboljšanja ovih dokumenata.
Neposredno pred energetskim sektorom je važniji deo posla: realizacija ciljeva postavljenih u strateškim dokumentima. Za uspešnost realizacije ciljeva (ili većine ciljeva) potreban uslov je kvalitetna domaća struka i njeno puno angažovanje i zato je neophodno da grupacija tehničkih fakulteta prilagodi svoje planove i programe tehničko – tehnološkim promenama na putu energetske tranzicije.
Zaključeno je takođe da smo pre svega zbog nas samih (odnosno zbog energetike bazirane na fosilnim gorivima čije vreme polako ističe) krenuli na dugi put dekarbonizacije. Jednim manjim delom to činimo i zbog naših namera da postanemo punopravni član Evropske unije. Na tom dugom putovanju (ime mu je ENERGETSKA TRANZICIJA) za očekivati je još puno tehnoloških unapređenja i puno dobrih razvojnih prilika za Srbiju, uz ostvarenje ideje pravedne tranzicije i dostizanja idealizovanog win – win scenarija!
Takođe je zaključeno da je zbog brzine promena u sektoru potrebno tokom ostvarivanja Strategije uzeti u obzir tehničko – tehnološke i komercijalne promene uticajne na realizaciju projekata.
Kao zaključni stav OKRUGLI STO predlaže osnivanje Radne grupe sastavljene od predstavnika akademske zajednice i stručnih organizacija koja bi služila kao podrška – ekspertski tim Ministarstvu rudarstva i energetike i koja bi se izjašnjavala u vezi sa važnim i aktuelnim temama u energetskom sektoru i koja bi obnovila ideju osnivanja nacionalnog energetskog instituta.
Savez energetičara
05.09.2024. godine
Dodela nagrada autorima ENERGETIKA 2024
Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2024 okupilo je preko 250 učesnika iz svih delova energetskog sektora koji su u atmosferi međusobne tolerancije, uvažavanja i otvorene stručne rasprave kroz 4 radna panela i prezentacije 60 radova u 8 sesija razmatrali gotovo sva pitanja od interesa za energetski sektor. Zaključci su da bi bezrezervno trebalo da se ulaže u profilisanje mladih inženjera kao budućih eksperata koji daju svoj vidljivi doprinos ne samo za teorijske nego i za realne praktične potrebe energetske tranzicije i dekarbonizacije. Zbog toga, Savez energetičara redovno nagrađuje najbolje studentske radove. Tako je bilo i ove godine.
U četvrtak, 5.septembra, u prostorijama Elektrotehničkog fakulteta Savez energetičara uručio je nagrade studentima za najbolje radove nastale u okviru međunarodnog savetovanja ENERGETIKA 2024.
Nagrađeni radovi studenata su:
Analiza emisije zagađujućih materija u vazduh iz termoelektrana Nikola Tesla A i Nikola Tesla B, autor: Nikola Stanković,
Primena veštačkih neuronskih mreža za predikciju snage na izlazu hidroelektrane, autori: Stefan Čubonović, Aleksandar Ranković, Marko Krstić,
Procjena mogućnosti priključenja fotonaponskog sistema na srednjenaponsku distributivnu mrežu primjenom sekvencijalne Monte Carlo simulacije, autori: Predrag Mršić, Čedomir Zeljković, Predrag Stefanov.
Sponzori studentskih nagrada su firme Avalon i SciTech.
Savez energetičara
ENERGETIKA 2024
25 – 28. jun 2024, hotel Zlatibor Resort, Zlatibor
PORUKE SAVETOVANJA ENERGETIKA 2024
Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2024 okupilo je preko 250 učesnika iz svih delova energetskog sektora koji su u atmosferi međusobne tolerancije, uvažavanja i otvorene stručne rasprave kroz 4 radna panela i prezentacije 60 radova u 8 sesija razmatrali gotovo sva pitanja od interesa za energetski sektor. Savetovanje je obeleženo visokim kvalitetom stručnih diskusija na panelima, a poseban pečat je dala sesija svečanog zatvaranja Savetovanja na kojoj je govorila Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije g-đa Dubravka Đedović Handanović, nakon čega su uručene nagrade i diplome. Ministarka je u svom govoru sublimirala aktuelna pitanja energetskog sektora u našoj zemlji, uz naglasak da domaća stručna javnost mora da ima opredeljujuću ulogu kod donošenja važnih odluka.
Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2024 održano je u godini u kojoj bi trebalo da postaju vidljiviji pozitivni efekti dekarbonizacije energetike, transporta i industrije sa ciljem saniranja posledica sve ubrzanijih klimatskih promena i sve intenzivnijeg zagađenja životne sredine. Međutim, svakako se danas može konstatovati da dosadašnja politika EU prema Zapadnom Balkanu nije dovela do ubrzanije energetske tranzicije. Prema razmišljanju velike većine učesnika Savetovanja povećane ambicije Republike Srbije u tom pogledu, morale bi biti praćene transparetnom finansijskom i drugom podrškom EU.
Na Savetovanju je konstatovano da poseban stimulans energetskoj tranziciji predstavlja i regionalna saradnja, ili kako bi se najkraće reklo: „Energetika ne voli granice!“, ali ne kao do sada preko trgovine emisiono intenzivnih energenata i proizvoda, već u pružanju novih energetskih usluga i primeni kompatibilnih rešenja u korišćenju OIE, povezivanju u najširem smislu, a saradnja je sigurno potrebna i na regionalnom tržištu u cilju jačanja zdrave konkurencije. Konstatovano je da finansijski i ekonomski aspekti energetske tranzicije predstavljaju dodatni izazov. Gde pronaći kapital za podsticanje široke primene obnovljivih izvora energije i onih subjekata koji dosledno i čvrsto sprovode programe energetske efikasnosti i zaštite životne sredine ostaje i dalje otvoreno pitanje. Kako obezbediti da domaća energetika ne izgubi korak sa okruženjem?
Republika Srbija je zemlja sa statusom kandidata za prijem u članstvo EU i potpisnica Ugovora o osnivanje Energetske zajednice. Ovo je otvorilo pitanja vezana za uvođenje cene emisije ugljendioksida i eventualnu primenu sistema EU ETS. Ideja o regionalnom ETS sistemu je izgleda definitivno napuštena, ali ostaje otvoreno koje su opcije za primenu cena emisije ugljenika u Srbiji i zemljama regiona? Na ovome pitanju se mora još pažljivo raditi i pronaći najmanje loše rešenje za našu zemlju i region.
Poseban panel, koji je okupio dekane tehničkih fakulteta u Srbiji, bio je posvećen dogovorima kako podići ugled struke i unaprediti naučni rad i obrazovanje inženjera za potrebe energetskog sektora u kome su pitanja dekarbonizacije i prelaska na obnovljive izvore energije od najvećeg značaja. Ovom panelu je dat najviši prioritet jer nema boljeg ulaganja u rešavanje klimatskih problema od ulaganja u obrazovanje. Analiza visokoškolske nastave u širokoj naučno – stručnoj oblasti energetike kao i razmena ideja na 1. Panelu su potvrdile potrebu za ovakvim razgovorima a visoki kvalitet diskusija sigurno će biti od pomoći u kreiranju novih nastavnih planova i programa u skladu sa potrebama. Novi programi trebalo bi da bolje profilišu mlade inženjere u buduće eksperte koji daju svoj vidljivi doprinos ne samo za teorijske nego i za realne praktične potrebe energetske tranzicije i dekarbonizacije. Takođe, očekivano je da u najveće infrastrukturne projekte budu uključeni fakulteti i instituti jer se tako najbolje usaglašavaju interesi nauke i privrede.
Regionalni aspekti energetike su osvetljeni na 2. panelu sa analizom aktuelnih i planiranih većih energetskih projekata i sa ukazivanjem da se principi sigurne isporuke električne energije uz održivost i konkurentnost sektora svakako mogu uspešnije realizovati u praksi ako se energetika tretira u regionalnom kontekstu. Kroz zajedničke napore mogu se ostvariti brojne prednosti kao što su zajednički razvoj infrastrukture za proizvodnju, prenos i distribuciju energije, zatim jačanje energetske sigurnosti, dostizanje boljih ekonomskih pokazatelja i, ne manje važno, približavanje stavova, uvažavanje razlika iz kojih proizilazi politička stabilnost i ostvaruje se bolje regionalno povezivanje. Elektroprivrede regiona aktivno rade, ali dekarbonizacija se ne tiče samo elektroprivreda, pa je potrebno otvoriti više prostora za rešavanje inženjerskih, ekonomskih i pravnih izazova ostalih grana privrede.
O eventualnoj mirnodopskoj primeni nuklearnih tehnologija u našoj zemlji u energetskom sektoru bilo je govora na 3. panelu odakle se čula i jasna poruka da ako se struka u javnoj raspravi usaglasi i građani to demokratski odluče, da takva primena treba da se oslanja na proverene konvencionalne nuklearne elektrane najnovije generacije i dobre prakse iz EU, a još uvek ne na male modularne reaktore za koje se ni u svetu nema dovoljno praktičnih iskustava. Otvoreno su analizirane pozitivne i negativne strane korišćenja nuklearnih elektrana uz ukazivanje na činjenicu da u slučaju izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji energetska zavisnost od isporučioca tehnologije i isporučioca nuklearnog goriva biva apsolutna i veoma delikatna u geopolitičkom i bezbednosnom smislu, a pritom ne treba zanemariti ni visoku cenu nuklearnih tehnologija, kao ni druge rizike, a pri tome sve vreme odmeravajući pozitivne strane kao što su kontinuitet isporuke bazne energije i druge.
Nove tehnologije u energetici su bile predmet 4. Panela. U doba globalnih klimatskih izazova i neophodnog prelaska na održive energetske izvore, ovaj panel je dao priliku da se predstave tehnologije koje su okosnica energetske tranzicije, njihove prednosti i ograničenja koja se javljaju na putu ka potpunoj održivosti. Govorilo se i o tehnologijama koje nude nova ili poboljšana rešenja u proizvodnji, prenosu, skladištenju i upotrebi energije. Panel se bavio i digitalizacijom energetike, posebno rešenjima u prenosnoj i distributivnoj mreži u pogledu praćenja i upravljanja mrežama (Phasor Measurment Unit, Grid forming & following Invertors, STATCOM), upravljanjem potrošnjom, novim materijalima, tehnologijama skladištenja u energetici, prenosu HVDC (High Voltage Direct Current) tehnologijama, superprovodnicima, mašinskom učenju, veštačkoj inteligenciji kao i ulogom zelenog vodonika u energetskoj tranziciji, dok je manji deo bio posvećen inovativnim zakonskim rešenjima poput agregatora i inovativnim tehnologijama poput zelenog čelika.
Na Savetovanju je detaljno analiziran i delimični regionalni raspad od 21. juna 2024. Godine i konstatovano je da planske remonte dalekovoda treba pažljivije regionalno usklađivati, ali i da se slabe tačke u mrežama, zbog dotrajale opreme, moraju efikasnije sanirati. Kontrolabilnost i prenosne i distributivne mreže mora se kontinualno unapređivati uz istovremeno povećanje distribuirane proizvodnje na distributivnim naponskim nivoima. Digitalizacija sektora postaje condition sine qua non u situacijama kad se ima veći udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu i kad se javlja potreba za upravljanjem potrošnjom.
Zaključna poruka ostaje da se sva važna pitanja energetike ne rešavaju preko noći, već najpre javnom, stručnom raspravom, po mogućstvu konsenzusom a ako konsenzus nije moguć, onda demokratskim preglasavanjima.
Savez energetičara
SPONZORI KONFERENCIJE
PANELISTI
Ivan Radović
Ivan Đ. RADOVIĆ, iskusni stručnjak sa zvanjem inženjera elektrotehnike i magistraturom tehničkih nauka i aktuleni direktor logistike kompanije Elnos Srbija. Sa više od 25 godina iskustva u oblasti elektroenergetike, stekao je ugled kroz uspešno vođenje širokog spektra visokih rukovodećih pozicija. Član je Inženjerske komore Srbije i Inženjerske komore Republike Srpske.
Srdan Srdanović
Srdan Srdanović je direktor sektora Smart Infrastructure u kompaniji Siemens Srbija. U kompaniji Siemens, odgovoran je za projekte i rezultate biznisa Smart Infrastructure u Srbiji i zemljama regiona. Njegovo angažovanje u Siemensu počelo je 2006. godine i uvek je bilo vezano za elektroenergetske sisteme. Završio je studije na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Dejan Stojčevski
Dejan Stojčevski je rođen 1967. godine u Beogradu i diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odsek Elektroenergetski sistemi. Od 1996 do 2005 radio je u Elektrenergetskom koordinacinom centru (EKC) kao inženjer na poslovima koordinacije rada interkonekcije. Od 2015. godine, radi kao Tehnički direktor u SEEPEX a.d. Beograd – licenciranom operatoru tržišta (berza električne energije) u Republici Srbiji, koji je formiran kao zajednička kompanija JP EMS i EPEX SPOT (Evropska berza električne energije).
Milan Čakarević
Milan Čakarević (Aurus Plus) rođen u Beogradu, bavi se Microsoft tehnologijama preko 15 godina. Vrlo rano ušao u cloud tehnologije i danas se najviše bavi Microsoft 365 platformom I bezbednosnim izazovima koje je okružuju. Jedan je od osnivača Micrsoft Community@ u Srbiji.
Vladimir Đurđević
Vladimir Đurđević je redovni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu. Bio je gostujući istraživač u NCEP/NOAA (US), CMCC (IT), IST (PT) i ICoD (MT). Učestvovao je u mnogim projektima finansiranih iz fondova MPNTR, EU-H2020, EU-FP, IPA, JRC, IOC-UNESCO, GEF i GCF. Trenutno rukovodi projektom EXTREMES (extremes.in.rs) koji finansira Fond za nauku, Republike Srbije. Dobitnik je nagrade Fonda Borivoje Dobrilović Svetske meteorološke organizacije, Godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za najproduktivnijeg istraživača, nagrade “Konstantin Jireček Medal” i nagrade "Zeleni List".
Luka Strezoski
Luka V. Strezoski completed his B.S., M.Sc., and Ph.D. with honors at the University of Novi Sad, Serbia, culminating with a Ph.D. in 2017, jointly supervised with Case Western Reserve University, USA. As an Associate Professor at the Faculty of Technical Sciences, University of Novi Sad, he heads the Power Engineering and Applied Software Department and directs the Smart Grid Laboratory. His experience in industry includes a tenure at Schneider Electric (2017-2023) in various roles, including Product Manager and Principal Consultant for ADMS and DERMS.
Miloš Mitrović
Miloš Mitrović je pomoćnik direktora i vodeći inženjer za elektroenergetske sisteme u kompaniji Go2Power Consulting. Njegove glavne oblasti delovanja uključuju planiranje i razvoj prenosnih mreža i prozvodnih kapaciteta, analazu stabilnosti i kvalitet električne energije, eksploataciju elektroenergetskih sistema kao i tržište električne energije. Miloš je član je C1 komiteta CIGRE Srbija a takođe je uključen u rad dve radne grupe unutar ESIG-a (Energy System Integration Group) koje se bave stabilnošću elektroenergetskih sistema sa velikom penetracijom obnovljivih izvora energije.
Bojana Mihić
Bojana Mihić je zaposlena u TenneT TSO B.V na poziciji Senior Technical Advisor for Offshore integration. Vodeći expert u razvoju 2 GW HVDC standarda u oblasti automatizacije, zastite i upravljanja elektroenergetskim sistemom kao i SCADA Sistema za upravljanje offshore platformama. Convenor ENTSO-E radne grupe ODCG(Offshore Development Core Group) za regulativu u oblasti offshore razvoja (februar 2023-jun 2024). Predstavnik TenneT-a u Savetodavnom Odboru za razvojni projekat SIF Blade koji ima za cilj unapredjenje upotrebu I koriscenje offshore vetroturbina u oblasti restoracije sistema u pruzanju pomocnih usluga (ancillary services). Clan IEEE PES Benelux Board-a na funkciji Industry laison pocevsi od 2019 i clan globalnog komiteta ITS LC (od 2021) kao predstavnik Regiona 8.
Sandra Alagić
Sandra Alagic rodjena u Beogradu, dipl.ekonomista, specijalista za odnose s javnoscu. Pr menadzer Beogradske distribucije od 2001. -2014.g. Rukovodilac Informativnog centa EDB-a i Ods-a od 2001.-2024.g. Savetnik za medije i marketing u O.S. "Povratak prirodi" od 2022.g. Generalni sekretar Saveza energeticara
Vesti
U četvrtak, 5.septembra, u prostorijama Elektrotehničkog fakulteta Savez energetičara uručio je nagrade studentima za najbolje radove nastale u okviru međunarodnog savetovanja ENERGETIKA 2024.
Sponzori studentskih nagrada su firme Avalon i SciTech.
Vesti
Na OKRUGLOM STOLU je zaključeno da su sva tri dokumenta, (Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan RS za period do 2030, sa vizijom do 2050. – usvojen od strane Vlade krajem jula 2024., Strategija razvoja energetike RS do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine (javna rasprava je završena 15. avgusta i sada se vrše fina podešavanja ) i Izmene i dopune Zakona o energetici (javna rasprava je u toku do 10. septembra 2024.), dobar iskorak u smeru kretanja prema dekarbonizovanoj energetici Srbije.
Vesti
Glavna ideja PANELA je bila sagledavanje stanja u energetskom sektoru pre svega kao jedne celine (električna energija, toplotna energija, nafta, gas, ugalj, obnovljivi, energetska efikasnost,…), a zatim da se energetika vidi iz ugla lokalnih samouprava.
Časopis i savetovanje
Energija, ekonomija, ekologija
Časopis
Radovi se objavljuju na srpskom, odnosno srpskohrvatskom jeziku ili engleskom jeziku.
Savetovanje Energetika 2024
Zlatibor 25. do 29. juna 2024. u hotelu Zlatibor.
Vizija za budućnost
O našoj filozofiji
Savez energetičara predstavlja jedinstvenu platformu u kojoj se sučeljavaju svi delovi energetskog sektora na jednom mestu sa zadatkom formulisanja zajedničkih ciljeva.
Savez energetičara pruža svojim članovima široku paletu pomoći u radnim i informativnim oblastima, prilikom uspostavljanja kontakata sa partnerima, kao što su: seminari, savetovanja, učešće na izložbama, specijalizovanim manifestacijama na kojima su predstavljene mogućnosti, stanje i razvojne potrebe energetske privrede Srbije, kao i domaćih i stranih firmi iz energetskog sektora.
Članstvo
Organizacija
Na čelu Saveza nalazi se Upravni odbor
U toku stogodišnjeg postojanja Savez energetičara je, u procesu brojnih institucionih i organizacionih promena, prošao kroz više razvojnih faza, da bi danas kao nezavisna stručna organizacija okupljala blizu 10 000 članova.