Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2024 okupilo je preko 250 učesnika iz svih delova energetskog sektora koji su u atmosferi međusobne tolerancije, uvažavanja i otvorene stručne rasprave kroz 4 radna panela i prezentacije 60 radova u 8 sesija razmatrali gotovo sva pitanja od interesa za energetski sektor. Savetovanje je obeleženo visokim kvalitetom stručnih diskusija na panelima, a poseban pečat je dala sesija svečanog zatvaranja Savetovanja na kojoj je govorila Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije g-đa Dubravka Đedović Handanović, nakon čega su uručene nagrade i diplome. Ministarka je u svom govoru sublimirala aktuelna pitanja energetskog sektora u našoj zemlji, uz naglasak da domaća stručna javnost mora da ima opredeljujuću ulogu kod donošenja važnih odluka.

                Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2024 održano je u godini u kojoj bi trebalo da postaju vidljiviji pozitivni efekti dekarbonizacije energetike, transporta i industrije sa ciljem saniranja posledica sve ubrzanijih klimatskih promena i sve intenzivnijeg zagađenja životne sredine. Međutim, svakako se danas može konstatovati da dosadašnja politika EU prema Zapadnom Balkanu nije dovela do ubrzanije energetske tranzicije. Prema razmišljanju velike većine učesnika Savetovanja povećane ambicije Republike Srbije u tom pogledu, morale bi biti praćene transparetnom finansijskom i drugom podrškom EU.

                Na Savetovanju je konstatovano da poseban stimulans energetskoj tranziciji predstavlja i regionalna saradnja, ili kako bi se najkraće reklo: „Energetika ne voli granice!“, ali ne kao do sada preko trgovine emisiono intenzivnih energenata i proizvoda, već u pružanju novih energetskih usluga i primeni kompatibilnih rešenja u korišćenju OIE, povezivanju u najširem smislu, a saradnja je sigurno potrebna i na regionalnom tržištu u cilju jačanja zdrave konkurencije. Konstatovano je da finansijski i ekonomski aspekti energetske tranzicije predstavljaju dodatni izazov. Gde pronaći kapital za podsticanje široke primene obnovljivih izvora energije i onih subjekata koji dosledno i čvrsto sprovode programe energetske efikasnosti i zaštite životne sredine ostaje i dalje otvoreno pitanje. Kako obezbediti da domaća energetika ne izgubi korak sa okruženjem?

                Republika Srbija je zemlja sa statusom kandidata za prijem u članstvo EU i potpisnica Ugovora o osnivanje Energetske zajednice. Ovo je otvorilo pitanja vezana za uvođenje cene emisije ugljendioksida i eventualnu primenu sistema EU ETS. Ideja o regionalnom ETS sistemu je izgleda definitivno napuštena, ali ostaje otvoreno koje su opcije za primenu cena emisije ugljenika u Srbiji i zemljama regiona? Na ovome pitanju se mora još pažljivo raditi i pronaći najmanje loše rešenje za našu zemlju i region.

                Poseban panel, koji je okupio dekane tehničkih fakulteta u Srbiji, bio je posvećen dogovorima kako podići ugled struke i unaprediti naučni rad i obrazovanje inženjera za potrebe energetskog sektora u kome su pitanja dekarbonizacije i prelaska na obnovljive izvore energije od najvećeg značaja. Ovom panelu je dat najviši prioritet jer nema boljeg ulaganja u rešavanje klimatskih problema od ulaganja u obrazovanje. Analiza visokoškolske nastave u širokoj naučno – stručnoj oblasti energetike kao i razmena ideja na 1. Panelu su potvrdile potrebu za ovakvim razgovorima a visoki kvalitet diskusija sigurno će biti od pomoći u kreiranju novih nastavnih planova i programa u skladu sa potrebama. Novi programi trebalo bi da bolje profilišu mlade inženjere u buduće eksperte koji daju svoj vidljivi doprinos ne samo za teorijske nego i za realne praktične potrebe energetske tranzicije i dekarbonizacije. Takođe, očekivano je da u najveće infrastrukturne projekte budu uključeni fakulteti i instituti jer se tako najbolje usaglašavaju interesi nauke i privrede.