Savez energetičara
Vesti
vesti
Palata Nauke - godišnji energetski izveštaj
Da li je idealna slika srpske energetske budućnosti vetar, sunce, voda ili ugalj? I koliko će nas koštati struja kada budemo morali da plaćamo taksu za emisije ugljen-dioksida i da li ugalj, ma koliko bio nepopularan zbog ekologije, može tek tako da se zameni zelenom energijom (suncem danju, vetrom s vremena na vreme i vodom, čiji nivo zbog sve većih suša i promene klime može da padne na minimum)? Dakle, šta je energetska budućnost Srbije i šta treba uraditi da bi se na minimum sveo „ad hok” uvoz električne energije?
Budući energetski miks zasnovan isključivo na domaćim resursima (voda, vetar, sunce, biomasa, geotermalni potencijal, energija otpada…), sa razvijenim tehnologijama skladištenja energije (reverzibilne hidroelektrane, baterijske elektrane, upravljanje potražnjom…) i sa široko razvijenim tehnologijama za primenu zelenog vodonika nije idealizovana slika energetske budućnosti, već obećavajuća tehnološka realnost.
Srbija i dalje veoma zavisi od rezervi lignita, čija je eksploatacija sve složenija. Izgledi za osetnije poboljšanje stanja u rudarskom sektoru nisu verovatni i praktično se očekuje da se sa uvođenjem kopa „Radljevo” dostigne proizvodnja uglja dovoljna za postojeće termoenergetske kapacitete. Dakle, izgledi za brzo napuštanje uglja su nerealni, ali preovlađuje saznanje da je postupno gašenje starih termoenergetskih kapaciteta uz izgradnju novih zamenskih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije OIE (koji su adekvatni i po snazi i po energiji) neminovnost, navodi se u publikaciji „Elektroenergetika Srbije 2024” autora prof. Nikole Rajakovića sa Elektrotehničkog fakulteta i dr Ilije Batasa Bjelića, višeg naučnog saradnika Instituta tehničkih nauka SANU.
– Važno je ukazati da glavni fokus aktivnosti u sektoru ne treba da bude što duže održavanje postojećeg načina proizvodnje i zavisnosti od lignita, već upravo iskorak ka novim tehnologijama za proizvodnju iz OIE podržanim izgradnjom skladišta energije i sveukupnom digitalizacijom. Koncept da su resursi lignita nešto što Srbija ima na raspolaganju i da je najbolji način da se oni koriste sada i na ovaj način treba zameniti konceptom da nismo mi kao generacija pozvani da sav raspoloživi ugalj iskoristimo. Svi su izgledi da će generacije iza nas to znati na bolji način da urade – navode autori.
S druge strane proizvodni miks, u kome je učešće lignita veće nego u većini zemalja regiona i daleko iznad proseka Evropske unije, ima za posledicu više emisije po kilovat-času i daleko veću osetljivost na kvarove stare opreme u termoenergetskom sektoru. Udeo obnovljivih izvora energije OIE (34–38 odsto u poslednje tri godine, zavisno od hidrologije) izgleda zadovoljavajuće na papiru, ali je taj udeo uglavnom iz velikih hidroelektrana, dok savremene vetro i solarne elektrane tek uzimaju zamah i još nemaju težinu kao u Grčkoj, Rumuniji.
Zbog oscilacija hidroloških godina, ali i zbog manje pouzdanosti termoproizvodnje, Srbija ciklično prelazi iz uloge izvoznika u ulogu uvoznika električne energije i tako uravnotežuje svoj bilans. Ali povezanost sa susednim elektroenergetskim sistemima je takvog tehničkog značaja da se sigurnost isporuke električne energije u Srbiji održavala i održavaće se na znatno višem nivou nego u mnogim zemljama EU. Kako stvari stoje, hidrologija je ta koja u Srbiji diktira varijabilnost proizvodnje, a konvencionalni termokapaciteti zbog starosti i potreba za pojačanim održavanjem unose dodatnu neizvesnost. Tranzicija posebno (dekarbonizacija) je usporena, ali postoje pomaci priključenjem novih vetroelektrana, novih aukcija… Gotovo je izvesno da se vidi jak solarni talas u perspektivi.
– Dakle, dekarbonizacija će zahtevati brži rast proizvodnje iz solarnih i vetroelektrana praćen jačanjem fleksibilnosti sistema (reverzibilne hidroelektrane, baterijska postrojenja, skladišta toplote, proizvodnja vodonika, odziv potrošnje…) i tako svesti na minimum „ad hok” uvoz električne energije. Samim tim je jasno da se moraju ubrzati priključenja solarnih i vetroelektrana i povećati fleksibilnost i pouzdanost sistema – navode autori.
Sa aspekta rasta potrošnje postoje određene fluktuacije od godine do godine, ali se ne vidi značajniji kumulativni rast potrošnje električne energije, a izgledi za povećanje, imajući u vidu elektrifikaciju sektora transporta i grejanja, izvesni su.
– Dugo se smatralo da je finansiranje projekata OIE dominantno zadatak privatnih investitora, EU fondova i građana, ali je danas nesporno da i EPS, kao najmoćniji igrač u sektoru, mora da ponese proporcionalni deo tereta u izgradnji OIE i da odgovorno participira u ovom velikom poslu. Iako često prikazuju profit, poslovanje u elektroenergetskim preduzećima je po pravilu na ivici profitabilnosti i nedovoljno za ambiciozne razvojne planove ubrzane dekarbonizacije tako da suštinski nedostaje finansijskih sredstava za neka ozbiljnija ulaganja u elektrane na OIE i izgledi da se to promeni nisu ohrabrujući, ali to nas sve u sektoru obavezuje da se takvo stanje promeni nabolje – ističu prof. Rajaković i dr Batas Bjelić.
Naime, javni interes koji se pozitivno ostvaruje sa izgradnjom OIE sa privatnim kapitalom vrlo često je u sukobu sa drugim javnim interesom – zaštitom životne sredine. Kao srednji put, ali još uvek sa slabim izgledima za primenu kod nas, ostaje koncept javno-privatnog partnerstva i princip izgradi-koristi-prenesi, zaključuju autori.
Tekst preuzet iz dnevnog lista Politika
autor Jasna Petrović Stojanović
Fotografija
Paola Felix Meza/Nova ekonomija
Dodela nagrada autorima ENERGETIKA 2024
Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2024 okupilo je preko 250 učesnika iz svih delova energetskog sektora koji su u atmosferi međusobne tolerancije, uvažavanja i otvorene stručne rasprave kroz 4 radna panela i prezentacije 60 radova u 8 sesija razmatrali gotovo sva pitanja od interesa za energetski sektor. Zaključci su da bi bezrezervno trebalo da se ulaže u profilisanje mladih inženjera kao budućih eksperata koji daju svoj vidljivi doprinos ne samo za teorijske nego i za realne praktične potrebe energetske tranzicije i dekarbonizacije. Zbog toga, Savez energetičara redovno nagrađuje najbolje studentske radove. Tako je bilo i ove godine.
U četvrtak, 5.septembra, u prostorijama Elektrotehničkog fakulteta Savez energetičara uručio je nagrade studentima za najbolje radove nastale u okviru međunarodnog savetovanja ENERGETIKA 2024.
Nagrađeni radovi studenata su:
Analiza emisije zagađujućih materija u vazduh iz termoelektrana Nikola Tesla A i Nikola Tesla B, autor: Nikola Stanković,
Primena veštačkih neuronskih mreža za predikciju snage na izlazu hidroelektrane, autori: Stefan Čubonović, Aleksandar Ranković, Marko Krstić,
Procjena mogućnosti priključenja fotonaponskog sistema na srednjenaponsku distributivnu mrežu primjenom sekvencijalne Monte Carlo simulacije, autori: Predrag Mršić, Čedomir Zeljković, Predrag Stefanov.
Sponzori studentskih nagrada su firme Avalon i SciTech.
Savez energetičara
vesti
Okrugli sto
ZAKLJUČCI
Na OKRUGLOM STOLU je zaključeno da su sva tri dokumenta, (Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan RS za period do 2030, sa vizijom do 2050. – usvojen od strane Vlade krajem jula 2024., Strategija razvoja energetike RS do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine (javna rasprava je završena 15. avgusta i sada se vrše fina podešavanja ) i Izmene i dopune Zakona o energetici (javna rasprava je u toku do 10. septembra 2024.), dobar iskorak u smeru kretanja prema dekarbonizovanoj energetici Srbije. Čitav niz komentara, primedbi i korekcija je u procesu obrade sa ciljem dodatnog poboljšanja ovih dokumenata.
Neposredno pred energetskim sektorom je važniji deo posla: realizacija ciljeva postavljenih u strateškim dokumentima. Za uspešnost realizacije ciljeva (ili većine ciljeva) potreban uslov je kvalitetna domaća struka i njeno puno angažovanje i zato je neophodno da grupacija tehničkih fakulteta prilagodi svoje planove i programe tehničko – tehnološkim promenama na putu energetske tranzicije.
Zaključeno je takođe da smo pre svega zbog nas samih (odnosno zbog energetike bazirane na fosilnim gorivima čije vreme polako ističe) krenuli na dugi put dekarbonizacije. Jednim manjim delom to činimo i zbog naših namera da postanemo punopravni član Evropske unije. Na tom dugom putovanju (ime mu je ENERGETSKA TRANZICIJA) za očekivati je još puno tehnoloških unapređenja i puno dobrih razvojnih prilika za Srbiju, uz ostvarenje ideje pravedne tranzicije i dostizanja idealizovanog win – win scenarija!
Takođe je zaključeno da je zbog brzine promena u sektoru potrebno tokom ostvarivanja Strategije uzeti u obzir tehničko – tehnološke i komercijalne promene uticajne na realizaciju projekata.
Kao zaključni stav OKRUGLI STO predlaže osnivanje Radne grupe sastavljene od predstavnika akademske zajednice i stručnih organizacija koja bi služila kao podrška – ekspertski tim Ministarstvu rudarstva i energetike i koja bi se izjašnjavala u vezi sa važnim i aktuelnim temama u energetskom sektoru i koja bi obnovila ideju osnivanja nacionalnog energetskog instituta.
Savez energetičara
vesti
Okrugli sto
GRAD BEOGRAD I ENERGETSKA TRANZICIJA
VREME ODRŽAVANJA: Utorak, 15. nov 2022. godine u 11 h
MESTO ODRŽAVANJA: SALA SKUPŠTINE OPŠTINE STARI GRAD U MAKEDONSKOJ ULICI u 11 h.
Govornici:
1. Nikola Rajaković – moderator
Sinergija centralizovanog i decentralizovanog načina proizvodnje energije
Potencijali grada Beograda u decentralizovanoj proizvodnji električne i toplotne energije
Sprega sektora transporta i decentralizovane proizvodnje
2. Miroslav Čučković, gradski menadžer
Konkretni rezultati pripreme energetike Beograda pred zimsku sezonu sa analizom ottvorenih pitanja gradske energetike i sa projekcijama razvojnih potreba.
Primena regulative u praksi na nivou grada kod izgradnje postrojenja decentralizovane proizvodnje energije
3. Vladimir Milovanović, Beo čista energija
Analiza dosadašnjih aktivnosti u spalionici u Vinči i sprega sa zaštitom životne sredine
4. Željko Đurišić
Prezentacija projekta male solarne elektrane na krovu ETF-a
5. Željko Marković
Kako se u okviru Deloitte-a posmatraju dometi decentralizovane proizvodnje energije, sa naglaskom na velikim gradovima
6. Predstavnik Elektrodistribucije Srbije – EDS
Kako pojednostaviti procedure priključenja na distributivnu mrežu malih solarnih elektrana u gradovima.
Prof. dr Nikola Rajakovic
Elektrotehnički fakultet
BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 73
11120 BELGRADE
SRBIJA
Glavna ideja PANELA je bila sagledavanje stanja u energetskom sektoru pre svega kao jedne celine (električna energija, toplotna energija, nafta, gas, ugalj, obnovljivi, energetska efikasnost,…), a zatim da se energetika vidi iz ugla lokalnih samouprava. Dakle, govorimo o energetskoj krizi, o kratkoročnim sagledavanjima problematike, ali razmišljamo i dugoročno: o energetici za nekoliko decenija unapred. Potrebno je da govorimo o konceptu distribuirane (decentralizovane) proizvodnje energije, o raspoloživim tehnologijama i realnim dometima (koliko objektivno može da doprinese decentralizovana proizvodnja u snabdevanju el. i toplotnom en.) i da uvedemo na PANEL i raspravu o mikromrežama.
Doprinos energetskom miksu od strane lokalnih samouprava je oduvek bio značajan i baš je to dobar primer gde se susreću i potpomažu centralizovana rešenja sa decentralizovanom proizvodnjom energije. Procene su da do 30% ukupnih energetskih potreba može da bude podmireno od strane decentralizovane proizvodnje energije. Možda je interesantno ukazati da je u prethodnom periodu na nivou lokalnih samouprava dominantno bilo reči o snabdevanju toplotnom energijom, dok je danas na lokalnom nivou sve zastupljenija i proizvodnja el. energije. Naravno, ukazano je i na velike mogućnosti toplotnih pumpi a svakako i biomase i geotermalne energije. Decentralizovana proizvodnja električne energije iz solarnih panela postaje značajan izvor.
SEEPEX je izložio svoje viđenje kako na najbolji način tržište može da pomogne u razvoju decentralizovane proizvodnje energije i napravio presek stanja u vezi sa agregiranjem manjih energetskih entiteta i ukazao na probleme balansiranja i tržišta kapaciteta. Tržište mnogo može da doprinese održivosti decentralizovane proizvodnje energije zajedno sa dobrom regulativom.
vesti
MEDPOWER 2022
Međunarodna konferencija MedPower 2022
Vreme održavanja: 7-9 novembar 2022.
Mesto održavanja: Valeta, Malta
Konferencija MedPower 2022 o proizvodnji, prenosu, distribuciji i konverziji energije je konferencija koja se održava svake dve godine u regionu Mediterana. Konferencija se održava pod pokroviteljstvom Instituta za inženjerstvo i tehnologiju (The Institution of Engineering and Technology – IET). MedPower pruža priliku inženjerima, naučnicima, tehničarima, istraživačima i kompanijama da razmene ideje i razgovaraju o najnovijim istraživačkim dostignućima u akademskoj zajednici i industriji. Konferencija takođe ima za cilj da obezbedi forum za stvaranje mogućnosti umrežavanja i saradnje kroz seriju prezentacija, razgovora, izložbi i specijalnih sesija. Ove godine, konferencija je održana 13. put.
Dobrodošlicu učesnicima poželeli su organizatori konferencije na Malti: presedavajući, ministri energetike, planiranja i zaštite životne sredine, predstavnici univerziteta i mnogi drugi. Organizovane su mnogobrojne planarne sesije gde su prisutni mogli da se informišu o planovima i strategijama za razvoj energetike, ne samo u Evropi nego i šire. Predavanja su održali mnogobrojni relevantni predstavnici javnih i privatnih organizacija iz sektora energetike. Aktivne debate su vođene na temu energetske tranzicije, energetske krize i uticaja tržišta električne energije. Dr Jelena Ponoćko (Univerzitet u Mančesteru) osvrnula se i na položaj žena u energetici, na specijalnoj sesiji koja je bila posvećena upravo toj temi.
I ove godine na konferenciji su učestvovali predstavnici naučnih i privrednih organizacija iz Republike Srbije. Predstavnici srpskih organizacija su bili: prof. Nikola Rajaković (ETF Beograd), prof. Lidija Korunović (EF Niš), dr Vladimir Šiljkut (EPS), mr Zoran Marković (Privredna komora Srbije) i doc. Tomislav Rajić (ETF Beograd). Pomenuti učesnici su izlagali radove i aktivno učestvovali u radu pripadajućih sesija ali i cele konferencije.
Neke od preferencijalnih tema su bile: Energetski sistemi sa obnovljim izvorima energije, Integracija obnovljivih izvora energije, Hibridni sistemi, Tržište električne energije, Energetska efikasnost, Stabilnost i upravljanje elektroenergetskim sistemima, Električna vozila i transport …
Sledeća konferencija biće održana 2024. godine na Kritu. Pozivaju se svi zainteresovani da uzmu učešće i daju značajan doprinos radu konferencije svojim radovima, idejama i rezultatima.
vesti
Poruke i zaključci Savetovanja Energetika 2022
Poštovani energetičari, Ove godine smo ponovo uspešno održali tradicionalno međunarodno Savetovanje „Energetika 2022“, od 21. do 24. juna 2022. godine na Zlatiboru, u hotelima Palisad i Tornik. Ponovili smo svoj ponos i radost što negujemo i dalje jednu veoma modernu oblast sa vekovnom tradicijom! Okupilo se oko 300 učesnika iz 8 država, koji su svojim radovima (u raznim verzijama cirkulisalo je oko 90 radova) potvrdili visoki renome koji Savetovanje ENERGETIKA uživa u stručnoj domaćoj i međunarodnoj javnosti.
vesti
37. međunarodno savetovanje Energetika 2022
Dugoročni i kratkoročni izazovi započete energetske tranzicije u Srbiji, Zlatibor, 21-24 jun 2022
Poštovani energetičari,
Serija uspešno završenih međunarodnih Savetovanja u prethodnim godinama svakako nas obavezuje da Vas već sada pozovemo da uzmete učešće na tradicionalnom međunarodnom Savetovanju koje se organizuje od 21. do 24. juna 2022. godine na Zlatiboru, u hotelu Palisad. Visoki renome koji savetovanja ENERGETIKA uživaju u domaćoj i međunarodnoj stručnoj javnosti zahteva jednovremeno i aktuelnost i atraktivnost predstojećeg XXXVII međunarodnog savetovanja.
vesti
Rezultat ponašanja direktora EPS-a je ovo što nam se dogodilo
Profesor ETF-a i predsednik Saveza energetičara Srbije Nikola Rajaković izjavio je u emisiji „Iza vesti“ (video prilog) da je najveća odgovornost za energetski kolaps koji se dogodio u našoj zemlji pre nekoliko dana na direktoru Elektroprivrede Srbije Miloradu Grčiću. „Ključna odgovornost je na čelnom čoveku Elektroprivrede Srbije, definitivno. On je odgovoran za atmosferu koja se gradi u firmi. On je odgovoran za način na koji funkcionišu elementarne stvari, pa do najsuptilnijih stvari“, istakao je on.
Kaže da su do ovoga dovele nedopustive greške.
„Jedno nestručno i neodgovorno ponašanje je dovelo do ogromnih problema“, naglašava Rajaković i ocenjuje da će veličina finansijskih posledica ovoga što se dogodilo biti u rangu da „izgradimo jednu novu elektranu“.
Međutim, ne očekuje da će nakon ove havarije doći do planskog isključivanja struje.
